Упознајте Лазара најмлађег узгајивача цвећа у Шумадији

У Шумадији је производња цвећа најчешће породични посао и делатност коју све више наслеђују најмлађи чланови. Тако је и у породици Глишић чији је производњу цвећа у селу Шуме код Тополе успешно наставио двадесетогодишњи Лазар.
Двадесетогодишњи Лазар Глишић је један од најмлађих произвођача цвећа у Шумадији. Његова породица се на газдинству у селу Шуме, код Тополе цвећарством бави дуго, скоро колико Лазар има година. Од малена је окужен цвећем тако да је лако преломио чиме ће се бавити у будућности.

“Након завршетка средње школе размишљао сам о уписивању факултета или о проширењу производње и ипак сам се определио за ову другу опцију. Цвеће је стигло на време али продаја је каснила. Продаја касни сигурно неких месец дана што нам смањује доста само време продаје тако да ће и цене бити вероватно лошије него претходних година. Највише посла у пластенику има зими, односно током целе зиме, та сезона креће негде од септембра и траје све до марта. У овој пролећној сезони могу да кажем да нема фаворита међу цвећем , све је актуелно. Трошкови су нам највећи за грејање а на другом месту је земља, хумус, ми садимо само са хумусом, нема друге земље, а грејање је преко радијатора, подно је грејање такође, затим ту је грејање и сталажа. Пластерник се цео дан проветрава када је лепше време, ноћу су пластеници затворени због мало хладнијих јутара, а током дана су отворени. Цвеће највише продајем путем сајмова, дистрибуирамо и цвећаре а неких 70 одсто цвећа из наших пластеника заврши у Београду”, рекао је Лазар Глишић, цвећар, село Шуме, Топола.

Илустрација: Од малена је окужен цвећем тако да је лако преломио чиме ће се бавити у будућности

У савременој производњи цвећа најбитнији су услови који се стварају у пластеницима. Обавезно је регулисање температуре које је условљено променама споља, док је непходно прикључити и систем за наводњавање како би се биљке правилно развијале. Иако Лазар даје предност производњи цвећа његова породица се бави и воћарством и повртарством.

“Има својих предности али и мана. Предности су да када неке културе подбаце у години пресипамо новац са ове друге стране а мане су те што у тим тренуцима не може ни једну културу да усавршимо до максималног успеха. Репро материјалу цена скаче из године у годину и можемо рећи да је за последњих пет година производња поскупела за 100 % , а цене цвећа су остале на истом нивоу. Кључ опстанка је проширење производње јер када сте већи произвођачи онда можете да се уклопите у цене, са мањом количином прети вам нестанак производње. Највише се фокусирамо на цвећарство, поред тога ту је и воћарство а повртарство нам је последње. И поред свега ја остајем на селу”, саопштио је Глишић.

Данас Лазар Глишић има више од 20 врсти цвећа док се сама производња простире на око хиљаду квадрата под пластеницима. Одлучио је да остане на селу и да прошири своју производњу а самим тим и да успешно настави дугогодишњу поридичну традицију.

Извор: https://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/dvadesetogodisnji-lazar-jedan-od-najmladjih-proizvodjaca-cveca-u-sumadiji_1624798.html