Тржиште БиХ преплављено увозним медом, домаћи пчелари очајни

Домаће тржиште преплављено је увозним медом, а то потврђује и податак да је лани стигло тих производа у вриједности од 3,69 милиона марака, а домаћи пчелари кажу да су претходну годину обиљежили и велики губици пчелињих заједница, слаби приноси и све тежи пут до купаца.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до децембра прошле године на наше тржиште стигло је 478.300 килограма меда за које је издвојено 3,69 милиона КМ.

Увоз биљежи благи пад јер је годину раније на пчеларско злато из иностранства отишло 4,57 милиона КМ, када је на тржиште БиХ стигло 621.428 килограма ових производа.

Када је ријеч о извозу меда из БиХ, пчелари су на страно тржиште пласирали близу 12.000 килограма меда вриједног 344.144 марке, а годину раније нешто више од 10.000 килограма које су наплатили 266.436 КМ.

Водећа извозна тржишта била су Саудијска Арабија, затим Катар, Турска и Уједињени Арапски Емирати. У односу на земље Блиског истока, нешто мање количине отишле су на тржиште Њемачке и Аустрије, као и у земље региона, док је највише увезено из Хрватске, Турске, Србије, Бугарске и Мађарске.

Предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске Дарко Марковић истакао је за “Глас” да је 2025. година била још једна у низу испотпросјечних за пчеларе. Како је навео, приноси су се кретали до десет килограма меда по кошници, што се сматра доњом границом профитабилности.

– Било је појединих терена са нешто бољим приносима, али и оних са знатно лошијим резултатима. Уз то, током зиме забиљежена су велика угинућа пчелињих заједница, од 30 до чак 50 одсто, због чега смо у ову годину ушли са знатно мањим бројем кошница – рекао је Марковић.

 

Илустрација: Највише меда у Бих увози се из Турске / ФОТО: Pixabay

Према његовим ријечима, лоше стање у пчеларству одразило се и на пољопривреду, прије свега воћарство, јер су пчеле најзначајнији опрашивачи.

– Уз мразеве и ниске температуре у периоду цвјетања воћа, додатни проблем био је и мањи број опрашивача, што је додатно утицало на приносе – казао је Марковић.

На свјетском тржишту меда, како је рекао, проблем представља велики број фалсификата, јер се процјењује да је тек око трећина меда прави мед.

– Апелујем на потрошаче да мед купују директно од домаћих пчелара јер је то најбоља гаранција квалитета. Око двије трећине меда на полицама је лажни производ – поручио је Марковић.

Он је додао да је цијена килограма меда у Српској око 25 марака, те да домаћи мед спада у производе врхунског квалитета упркос све тежим климатским условима. Марковић је указао и на проблем старења пчеларске популације, нагласивши да је просјечна старост пчелара у појединим удружењима у Српској и изнад 60 година.

– Због ове ситуације Савез посебан акценат ставља на подмлађивање. Радимо на пројектима којима желимо да мотивишемо младе да се укључе у пчеларство, али и да широј јавности, посебно дјеци, приближимо значај пчела – истакао је Марковић и додао да у самом савезу већ дјелује значајан број млађих пчелара, укључујући и професионалце.

Уз подршку ресорног министарства, наглашава Марковић, у наредном периоду радиће на едукацији и промоцији пчеларства и заштити домаће производње.

Пчелар Томо Вујасин из Бањалуке рекао је да су климатске промјене све израженије те да је протекла година била изузетно тешка за пчеларе.

– Било је терена, попут подручја уз Саву, гдје је било солидних приноса, као и у брдско-планинским крајевима изнад 500 метара надморске висине. Међутим, околина Бањалуке, гдје су углавном стационарни пчелињаци, прошла је изузетно лоше и без прихране пчеле практично не би опстале – истакао је Вујасин.

Илустрација: Домаћи пчелари теже долазе до купаца што додатно компликује њихов иначе тежак положај

Истиче да је изостанак багремове паше додатно погоршао ситуацију.

– Терени гдје нема багрема аутоматски су у проблему. Без сељења пчела више није могуће квалитетно пчеларење, а стационарни пчелињаци су већ годинама у континуираном паду – нагласио је Вујасин.

Када је ријеч о продаји, наглашава да је тржиште преплављено увозним медом сумњивог квалитета.

– Маркети су пуни јефтиног увозног меда, који кошта од 12 до 15 КМ и не може се поредити са домаћим, али купци често производе бирају по цијени, а не по квалитету. Лажни мед је данас толико усавршен да га је тешко разликовати, што додатно отежава продају домаћег меда – казао је Вујасин и додао да он мед углавном продаје познаницима, те да је интересовање за домаћи мед слабије него ранијих година.

До прије неколико година, појашњава он, није имао вишка меда, све што би произвео одмах би и продао, а сада га, како каже, има доста на чекању, што показује да је потражња опала.

– Осјећа се и криза, људи су опрезнији с новцем, а мед ипак није основна животна намирница – закључује Вујасин.

Извор: https://www.glassrpske.com/cir/ekonomija/privreda/rafovi-prepuni-laznog-meda/615589