Трговински ратови и суша ударају на тржиште соје – ко ће изаћи као победник?

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2024. години пожњевена површина под сојом износила је 219.083 хектара, што је раст од 3,82% у односу на претходну годину. Међутим, изузетно неповољни климатски услови су узели свој данак – упркос повећаној површини, укупан род је пао за 42,19%, достигавши скромних 346.808 тона. Просечан принос од 1,583 тоне по хектару најнижи је у последњих 20 година, што је аларм за пољопривреднике широм земље.

Залихе зимске влаге на почетку марта су добре, а падавине у последњих месец дана су износиле између 25% и 75% од уобичајеног просека. Републички хидрометеоролошки завод најављује обилније падавине, што улива наду да ће услови за сетву бити повољнији. Ове године очекује се доминација раних сорти соје (групе 0 и I), како би биљке што раније прошле критичне фазе развоја и избегле штете од суша. Ипак, због претходних лоших резултата, многи пољопривредници планирају смањење засејаних површина.

Прерада:
Увоз соје из региона наставља да игра кључну улогу у одржавању производње домаће индустрије. Захваљујући томе, очекује се производња око 420.000 тона протеинских производа и око 97.000 тона сојиног уља. Извозни потенцијал остаје значајан, што ће омогућити домаћим прерађивачима стабилно пословање.

ТРЖИШТЕ

Домаће тржиште:
Према подацима „Продуктне берзе“ у Новом Саду, цена соје је током 2024. године варирала у складу са понудом и тражњом. Највиша пондерисана цена достигнута је у јуну – 64,67 динара по килограму (595 USD по тони), када је понуда била најнижа. Са друге стране, најнижа цена забележена је у марту – 51,06 динара по килограму (474 USD по тони), као последица добре жетве и рекордног увоза. Домаће цене традиционално прате међународне трендове.

Рекордан увоз соје у 2024. години износио је 201.575 тона, што је раст од чак 87,3% у односу на претходну годину. С друге стране, количински извоз соје бележи раст од 57% (7.711 тона), док је извоз сојиног брашна и гриза порастао за 16% (20.453 тоне). Сојино уље је остварило раст извоза од 8,5% (75.110 тона), док је извоз сачме пао за 15,4%, на 27.842 тоне. Укупна вредност извоза сектора соје бележи благ пад од 2% у односу на 2023. годину.

Светско тржиште:
Према подацима америчког Министарства пољопривреде, глобална производња соје у сезони 2024/25 процењује се на 421 милион тона, што је раст од 6,5% у односу на претходну годину. Бразил, Украјина и Мексико предњаче у расту производње, док се у Аргентини, Кини, САД и Бразилу очекује повећање прераде. Светске залихе би могле порасти за 7,9%, што ће додатно извршити притисак на цене.

У ЕУ, род соје је у 2024. години за 2% већи него у претходној, док је степен самодовољности порастао са 17,7% на 18,6%. Соја је једина уљарица у Европи која је у протеклој години забележила раст, што указује на повећану тражњу.

АКТУЕЛНА СИТУАЦИЈА

Трговински ратови поново потресају глобално тржиште соје – Кина је увела царине на увоз америчке соје, што је преусмерило велики део тражње ка Бразилу, који је већ доминантан снабдевач. Ово има двоструки ефекат: док америчке цене падају, залихе се повећавају, а потражња за сојом из САД само се одлаже, али не нестаје. Четири земље – Бразил, САД, Парагвај и Аргентина – контролишу 92% светског извоза соје, а само Бразил и САД заједно чине 85% укупног светског извоза. Са Кином као највећим купцем (60% укупног светског извоза), свака промена у царинској политици ове државе има огроман утицај на глобалне цене.

Иако тренутни трендови указују на пад цена, тржиште соје остаје изузетно нестабилно. Када Бразил исцрпи своје залихе, Кина ће се поново окренути америчким добављачима, што ће довести до корекције цена навише. За српске пољопривреднике, ова динамика значи да ће морати пажљиво да прате дешавања и стратешки планирају своју производњу и продају.

Година пред нама доноси велики број изазова за домаће произвођаче соје – од климатских услова, преко глобалних трговинских токова, до нестабилности цена. Стратешки увоз, оријентација ка извозу прерађених производа и прилагођавање сорти новим климатским условима биће кључни фактори за одрживост сектора у Србији.