Традиционална домаћа производња из Коњевића: Бранкица Филиповић чува укусе детињства

Док се многи окрећу индустријској храни и убрзаном начину живота, у селу Коњевић надомак Чачка постоји производња која подсећа на старе обичаје и домаће укусе. Бранкица Филиповић већ годинама бави се производњом и прерадом воћа и поврћа, као и пчеларством и производњом меда, а све ради — традиционално и ручно. „Имам своје засаде и све што радим, радим из сопствене производње,“ каже Бранкица. На њеном имању узгајају се јагоде, паприке, парадајз, а од воћа трешње, кајсије и шљиве.

Бранкица производи само сезонске културе, без пластеника и вансезонског узгоја. „Једна сезона је јагода, друга паприка и парадајз. Кајсије користим највише за прераду,“ објашњава она.bНајпознатији производ је куртовка паприка, која се користи за прављење ајвара. Како каже, она је најбоља јер „има највише суве материје и даје најбољи укус“. По мишљењу многих, а и нашем властитом дугогодишњем искуству паприка Куртовка је дефинитивно најбоља ајваруша која данас постоји. Семена ове старе сорте вековима опстају на Балкану. Варијитет Куртовске капије који ми чувамо, одгајамо и продајемо већ деценијама се гаји на нашем газдинству. Одувек нам је познат под једноставним именом Куртовка.

Куртовка – права ајваруша

Дебелих зидова и величине плода као и чувени и награђивани хибрид Слоново уво, Куртовка нема предебело „месо“. Ова карактеристика је заправо предност приликом прављења ајвара. Не испушта толико воде, па се брже испече. У поређењу са већ поменутим хибридом, ова домаћа аутохтона сорта паприке се лако љушти, а и укус јој је пунији. Ово је наша омиљена ајваруша и увек јој дајемо предност у односу на све друге.

Куртовку такође остављамо и у фриз за зиму. Вадимо семе и сечемо је на тракице, а један део издубимо и користимо као црвене пуњене паприке запечене у рерни. Укус је неодољив, па се чак и моча поједе до краја.Сваке године, Бранкица направи и до 500 тегли ајвара, различитих величина. Поред ајвара, припрема и печену паприку, туршију и воћне производе.

Јагоде се продају свеже, али и као: џем, слатко, сок од јагоде.

„Не продајем у великим теглама, већ мањим. Имам своје сталне муштерије, па производим онолико колико могу да урадим ручно,“ каже Бранкица.

Продаја директно купцима — без посредника

Бранкица своје производе продаје у Чачку, углавном на пијаци у насељу Љубичке ливаде, где има стално место. „Ја сам затворенији тип, волим директан контакт са муштеријама и квалитет пре количине,“ наводи уз осмех.

Рад у селу — напорно, али вредно

Иако је посао захтеван и траје током целе године, Бранкица каже да се може пристојно живети од мукотрпног рада на селу. „Радим цео дан — и у њиви, и у кући. Али боље ми је да радим на свом, него да радим за малу плату,“ каже искрено. У послу јој највише помаже породица — посебно мајка, која учествује у припреми и продаји производа.

Све је рађено на смедеревцу, ручно и без машина.

„То је традиционално. Пече се полако, меша ручно — тако су радиле наше баке, и то се осећа у укусу.“ У времену када многи напуштају село и одлазе у градове, Бранкица остаје чврсто везана за свој рад, традицију и домаћу производњу. Како каже — док има снаге, биће и домаћих укуса.