Томислав Пајић из Клења: Дуња је исплатива, али само за упорне

Јесен у Мачви доноси златне плодове, а међу њима се посебно истиче дуња. У селу Клење, домаћин Томислав Пајић већ деценијама негује засад дуње и виљамовке, показујући да је овај воћарски посао изазован, али и уносан за оне који су му посвећени.

Почетак у временима неизвесности

Пајић је засадио прве дуње 1980. године, у тренутку када се многи нису усуђивали на такав корак. „Комшије су се чудиле, питале шта ће нам дуње, јер су киселе и горке. Али испоставило се да је то била пун погодак,“ каже Пајић. Док је он био усмерен на хемијску страну посла, његов брат, машински инжењер, креирао је механизацију за обраду воћа, што је знатно олакшало процес производње.

Тајна успеха – механизација и заливање

Дугогодишње искуство научило га је да без редовног орезивања и контроле болести нема доброг рода. „Бактериозна пламењача је велики проблем, а хемија не помаже. Једини начин борбе је механичко уклањање заражених грана“, објашњава он.

Још један кључни фактор за добар принос је заливање. „Уложили смо у систем за наводњавање још 2005. године. Дуња захтева доста воде, а ми заливавамо и по пет дана како бисмо осигурали квалитетан род,“ истиче Пајић. Резултат је рекордни принос – чак 40 тона по хектару.

Ракија од дуње – производ који осваја

С обзиром на квалитет дуње, велики део рода завршава у производњи ракије. „Да би се добила добра ракија, дуња мора да се самеље у ситне делове. Брат је конструисао машину која омогућава да воће буде потпуно разбијено, чиме се добија пуна арома,“ објашњава он. Осим ракије, део рода иде у продају, а интересовање купаца не јењава.

Посао који захтева посвећеност

Иако се узгој дуње исплати, није за свакога. „Није ово лак посао. Берба мора да се заврши за један до два дана, а радника је тешко наћи. Ако дуња превише сазри, пада на земљу и више није за продају,“ каже Пајић.

За оне који желе да се окушају у воћарству, његов савет је јасан: „Без стрпљења, знања и добре припреме нема успеха. Дуња може да буде исплатива, али само ако се ради како треба.“

Ова прича из Кленја јасно показује да традиција, труд и иновације могу и те како да се исплате у српском воћарству.

Извор: Боља земља, ХЕПИ ТВ