Тераса као извор прихода

У време када пољопривреда све више зависи од механизације, великих површина и логистике, млади почињу да траже другачије путеве. Један од њих почиње – на тераси.

Урбана пољопривреда у Србији није нов појам, али тек у последњих неколико година добија на озбиљности. Све је више примера који показују да ни квадратни метар балкона не мора да буде празан, а ни без приноса. Без трактора, без њива – али са знањем, редом и добром идејом.

Производња се одвија у пластичним посудама са подлогом од кокосових влакана, а расвету обезбеђују ЛЕД лампе. Сетва се обавља на сваких десет дана, што омогућава континуирану испоруку свежег производа.

Мали простор, а одлична идеја.

Микробиље – млади изданци поврћа попут ротквице, горушице, броколија или сунцокрета – не захтевају земљу, нити дубину. Расту брзо, беру се након седам до десет дана и садрже неколико пута више витамина и минерала од зрелог поврћа. Управо зато их цене нутриционисти, гастрономи и купци који траже здраву и локалну храну што је данас све више актуелно.

Пољопривреда у градском окружењу – изазов или будућност

Подаци које је објавио Привредни форум младих аграра показују да се у Србији последњих година повећао број регистрованих газдинстава у урбаним срединама. Велики део њих чине људи који немају приступ већим површинама, али користе балконе, дворишта, па и кровове зграда.

Према подацима Агенције за рурални развој, уз минималне инвестиције, тераса може да се искористи за производњу микробиља, зачинског биља као што су босиљак, нана или рузмарин, чери парадајза, јестивог цвећа, па чак и гљива као што су буковача и шитаке.

Иако је реч о малим количинама, овакав облик пољопривреде има велики друштвени и едукативни значај. Узгајање биљака у урбаном окружењу може да подстакне еколошку свест, оснажи младе да се баве агробизнисом и отвори простор за додатне приходе без напуштања града.

– Нисам морала да одем на село да бих се бавила пољопривредом. Донела сам село на терасу. И чини ми се да сам баш ту – на правој висини – додаје Јелена уз осмех.

Урбана пољопривреда неће заменити класичну производњу, али показује колико је аграр способан да се прилагоди сваком окружењу. Уз знање, мало улагање и дисциплину, чак и тераса може постати економска површина. А то је пољопривреда у најчистијем облику – она која храни, спаја и доноси резултат.