Тајна успешног малњака лежи у заштити после бербе

Нега и заштита малине после бербе од изузетне је важности јер од тога зависи здравље и родни капацитети малњака наредне сезоне. Након завршене бербе у засадима малине потребно је са превентивним мерама сузбити штетне организме. Ове године род малине је низак, што је последица прошлогодишње ниске откупне цене, лоших временских услова и малих улагања у производне засаде. Треба имати на уму да мере заштите малњака почињу у овој години, а настављају се на пролеће следеће године.

Берба једнородних сорти малине (Виламет, Микер, Фертоди, Глен…) је завршена или је на вишим теренима при крају. Заштита засада након бербе је од велике важности за здравствено стање и родни капацитет малњака за наредну сезону. Произвођачима се препоручује да после бербе исеку старе изданке до основе, изнесу их из малњака и спале. Уколико у време сечења старих изданака владају или се очекују високе температуре ваздуха, пожељно је оставити одсечене изданке да штите младе изданке од јаке инсолације, па их накнадно уклонити.

Осим ових мера, после бербе је потребно предузети хемијске мере заштите против проузроковача болести и штеточина, уколико се утврди присуство симптома болести и/или гриња и/или инсеката: Љубичаста пегавост изданака малине (Didymella applanata); Смеђа пегавост листа малине (Sphaerulina rubi), Ериофидна гриња листа малине (Phyllocoptes gracillis), Обични паучинар (Tetranychus urticae), Лисне ваши (Aphididae), Малинина мушица галица (Lasioptera rubi).

Према речима инжењера заштите биља, Бранка Галовицћа из ПССС Краљево, у засадима су присутне сива и љубичаста пегавост ластара малине па је неопходно уклонити све двогодишње изданке који су изнели род, како се инфекција не би ширила на младим изданцима остављеним за следећу годину. У овом периоду активна је и обична малинина мушица која прави штете изданцима и има три до четири генерације годишње.

„Из тог разлога, произвођачима се препоручује да се након уклањања двогодишњих ластара примени комбинација препарата на бази тебуконазола (0,075%) и бифентрина (0,05%) рано ујутру или предвече. На јесен је неопходна обрада земљишта са истовременим уносом минералних или органских ђубрива. У малњацима, пре свега са аспекта заштите биља, даје се предност обради земљишта током читаве године у односу на кошење или уништавање корова хербицидима“, каже саговорник.

Изданци се уклањају тако што их пресечемо до земље и оставимо неких десет дана до две недеље ту да праве хлад младим изданцима.

„Сечење изданака је операција која је логичан след животног процеса саме биљке. Пошто је њихова функција завршена, тј. дали су род и одрадили свој део посла, нема потребе више да буду ту и треба да уступе место младим изданцима који ће дати род наредне године. Такође, сечењем и изношењем старих изданака ван засада у великој мери износимо и резерве инфективног потенцијала који би могао да направи проблем младим изданцима. Крајем октобра у малњаку потребно је наставити са превентивом и то применом неких од препарата на бази бакра, који сузбијају презимљавајуће облике болести и доприносе сушењу изданака малине“, препоручује Галовић.

Пожељно је након тога ове изданке изнети ван засада, ставити на једну гомилу и запалити како би се уништили патогени који се на њима могу наћи. Поред сечења старих изданака, треба проредити и нове изданке, избацити оштећене, оне који слабо напредују и омогућити осталим изданцима боље услове развоја.

Малину напада велики број штеточина, проузроковачи биљних болести, патогени и корови, те је из тог разлога потребно предузети мере заштите које спречавају појаву болести и обезбеђују здрав и квалитетан род. За сузбијање проузроковача биљних болести може се применити препарат на бази азоксистробина одмах након бербе и уклањања старих изданака, уз додатак инсектоакарицида на бази абамектина или бупрофезина који сузбијају штетне инсекте и гриње. Петнаест дана након обављеног третмана, ако је потребно, поновити третман истим наведеним препаратима.

„Обиласком засада малине сорте Виламет, у појединим регионима Србије регистрована су на неким изданцима карактеристична задебљања, квржице, гале и гуке различитог облика и величине. Ова оштећења настала су штетним деловањем излучевина малинине муве (галице). У задебљањима презимљава одрасла ларва, прекида спроводне судове, због чега се изданци слабије развијају и лако се ломе, што за последицу има смањење рода за наредну годину.“

Малинина мува има једну генерацију годишње. Сузбијање ове штеточине инсектицидима ради се у периоду пред цветање малине, с обзиром да су тада одрасли инсекти активни. Зато је сада, у овом периоду, потребно извршити уклањање оштећених изданака са задебљањима, њихово изношење из малњака и спаљивање.

Корови су још једна опасност, али са применом хербицида у малњацима треба бити опрезан и не употребљавати их пре консултација са стручним лицима. Уколико се у малњацима не уништавају корови и ако се исти после бербе не уклоне, они ће бити велика конкуренција остављеним изданцима када је реч о храни и води, која је најпотребнија малњацима у јулу и августу, а уједно и добра подлога за развој штетних организама.

„Оно што је заиста важно је нега засада од корова, јер они, поред тога што узимају храну и воду младим изданцима, у великој мери омогућавају и повољне услове за развој штеточина и болести. Корови у малњацима сузбијају се применом механичких и хемијских мера или комбинацијом истих. Механичке мере подразумевају примену различитих агротехничких мера: плевање и окопавање у реду, плитко орање, дрљање, кошење и фрезирање између редова (по потреби). Поред плевања, окопавања и фрезирања, најчешће је потребна и употреба одговарајућих хербицида, наравно на препоруку струке! Навешћу и пример зашто. Наиме, овог пролећа нам се обратио један произвођач, нажалост сувише касно. Око пола хектара рода под малином и јагодом је буквално уништио хербицидом, узетим на своју руку. Тако да обавезно консултујте струку!“, истиче саговорник.

Наводњавање је важна ставка у узгоју малине у њеним свим вегетативним фазама, али и након резидбе изданака, јер они млади расту све до касне јесени. Услед сушних временских услова, водни режим у малњаку добија на значају. Наравно, наводњавање је неопходно када имамо дефицит влаге.

„Генерално, лето је било сушно и вруће, високе температуре су сигурно оставиле последице у нашим малњацима. На терену призори шаролики – тамо где је имало наводњавања изданци ће бити сачувани за ову годину. Треба имати на уму да земљишта нису иста. Нека задржавају влагу, друга је само пропусте, тако да је пожељно до краја октобра наливати засаде, и то не само малњаке већ и друге воћне врсте“, сугерише Галовић.

Не треба изоставити ни чињеницу да последњих година углавном имамо сушне јесени. Михољско лето, како предвиђају метеоролози, може донети низ измена у редоследу радњи. Произвођачи напомињу да су неке воћне врсте поново процветале. Ако је веровати старим записима, очекује нас хладна зима, која би могла допринети смањењу популације штеточина које су опет постале отпорне на климу и одређене препарате. Проблем је, међутим, што ниске температуре дугог трајања могу оштетити и младе изданке!

Када је у питању прихрана, она није неопходна мера, управо из разлога уласка биљке у период мировања. Прихраном би пробудили воћне сокове, самим тим и младе изданке који могу бити лака мета високом мразу. Са друге стране, имамо и финансијску уштеду.

За разлику од поменутих сорти малине и изнетих проблема, производња полке је у овом смислу безбеднија. Ова сорта малине се „коси“, те се на тај начин елиминишу заразе. Берба полке још увек траје и уколико „послужи“ време, берачи ће радити свој посао до краја септембра. Познаваоци прилика тврде да је са полком такође било проблема у оплодњи када је након таласа поплава нагло порасла дневна температура. Нови, млади изданци су пуни цвета и рода, међутим ноћне температуре сада не погодују зрењу.

Грубе процене говоре да ће род малине у Србији бити мањи минимум за 30% у односу на лане. Томе су кумовале нестабилне цене овог воћа, ниска улагања у производњу као последица ниске цене готовог производа, али и климатски шокови, попут 22 степена Целзијуса забележених почетком фебруара ове године, градоносних облака и честих киша које су кумовале инфекцијама и трулежи. Ове године се једино азијска воћна мушица јавила спорадично, што је добра околност. Штета је што приноси, а понегде и квалитет, нису одговорили овогодишњој цени, која је после „две новчано сушне године“ задовољила произвођаче. Да ли ће задовољавајућа зарада попунити „старе рупе“ или нова улагања, знаћемо већ на пролеће, када прегледамо малњаке. Одлука је у сваком случају на произвођачима.

Соња Цветковић