Сунцокрет у сенци кризе: Мањи род, више цене, неизвесна будућност

Српска производња сунцокрета у 2024. години суочила се са бројним проблемима, од екстремних временских услова до тржишних нестабилности. Иако је укупна пожњевена површина повећана за 3,36%, укупан принос је опао за 9,29%, док је просечан принос по хектару пао за значајних 12,23%. Овакав пад производње резултат је суше у критичним фазама развоја биљке, као и високих температура које су довеле до слабијег наливања зрна.

Након рекордне производње у 2023. години, многи пољопривредници су очекивали добар род и ове сезоне, али су временске непогоде значајно утицале на принос. Србија се и даље бори са нестабилним падавинама и високим температурама током лета, што је посебно погађало сунцокрет у кључним фазама развоја. Лоша агротехника на појединим парцелама додатно је погоршала ситуацију, што је довело до пада приноса испод десетогодишњег просека.

Тржишне прилике: цена расте, али ко ће имати користи?

Упркос паду производње, Србија и даље има довољне количине сунцокретовог зрна за прераду и извоз. Процењује се да ће за извоз бити намењено око 170.000 тона сунцокретовог уља, док ће око 70.000 тона остати на домаћем тржишту.

Цене сунцокретовог зрна бележиле су раст током 2024. године, достижући 46,50 динара по килограму без ПДВ-а у септембру. То је повећање у односу на прошлу годину, али мали произвођачи се питају – да ли ће имати користи од овог раста, или ће главни добитници бити велике уљаре и трговци? С друге стране, цена рафинисаног сунцокретовог уља порасла је за 9,72% у односу на исти период прошле године, што значи да потрошачи већ осећају ефекте нестабилности на тржишту.

Светска производња сунцокрета пала је за 9,56% у односу на претходну годину, што је директна последица слабијег рода у Украјини, Русији и Европској унији. Украјина, као један од највећих светских извозника сунцокретовог уља, произвела је мање сунцокрета него што се очекивало, што је довело до повећане потражње на глобалном тржишту.

Додатно, геополитичке тензије и санкције утичу на трговинске токове, док одлуке САД о ограничењима у трговини биљним уљима, као и пооштрени прописи у вези са увозом палминог уља у ЕУ, стварају додатни притисак на потражњу за сунцокретовим уљем.

Шта чека српске пољопривреднике?

Српски произвођачи сунцокрета налазе се пред тешком одлуком – да ли наставити са сетвом ове културе у 2025. години упркос непредвидивим временским условима и нестабилним тржишним приликама? Цена је можда нарасла, али трошкови производње и даље су високи, а неизвесност на тржишту никада није била већа.

Јасно је да ће ова година бити једна од најизазовнијих за српски сектор сунцокрета. Једина константа биће – неизвесност.

Детаљан извештај МПШВ: Извештај о тржишту сунцокрета март 2025