Сузбијање штеточина у пластенику

У последњих неколико деценија пластеничка производња постала је кључни део савремене пољопривреде, посебно због све израженијих климатских промена које утичу на приносе. Овај приступ омогућава произвођачима да контролишу микроклиматске услове, повећају приносе и продуже сезону узгоја. Према неким незваничним подацима у Србији има тек нешто више од 2.500 хектара под пластеницима од чега је највише у Лесковцу и околини, око 700 хектара. Највише се гаји поврће (паприка, парадајз, зелена салата, рукола, краставац, першун…) и цвеће које је посебно у порасту последњих неколико година у Србији. Пластеничка производња пружа бројне предности за произвођаче, између осталог лакшу контролу корова и болести биљака, али и они имају проблеме са штеточинама, чија појава зависи од биљака које узгајате.

Штеточине поврћа

У пластеничкој производњи поврћа јавља се више штеточина које могу озбиљно угрозити принос и квалитет усева. Најчешће штеточине су:

Бела лептируша (Trialeurodes vaporariorum) – позната и као стакленичка мушица која сиса сок из биљака и излучује медљику на којој се развија чaђава плесан. Напада парадајз, краставац, паприку и друге повртарске културе.

Памучни трипс (Frankliniella occidentalis) -веома ситан, али опасан зато што преноси вирусе ( TSWV – Tomato Spotted Wilt Virus) и изазива оштећења на листовима, цветовима и плодовима.

Црвени паук (Tetranychus urticae) – се брзо се размножава у условима високе температуре и ниске влажности. Изазива жућење и сушење листова, тешко се сузбија без доброг програма заштите.

Илустрација: Поврће у пластеницима нападају бројне штеточине

Лисне ваши (Aphididae) – нападају разне културе, а сисају биљне сокове и преносе вирусе. Такође, излучују медљику, што погодује развоју плесни.

Лисни минери (Liriomyza spp.) – ларве праве „ходнике“ унутар листа што их оштећује чиме се умањује фотосинтеза и успорава раст биљака. Теже се контролишу зато што се налазе унутар листа.

Совице (Spodoptera, Helicoverpa spp.) – су ситне ларве које једу листове, плодове и стабљике. Најчешће се јављају у каснијим фазама производње.

Коренове нематоде (Meloidogyne spp.) – изазивају чворове на корену, што доводи до слабог развоја биљака и осетљивости на сушу и друге болести.

Да бисте се успешно изборили са овим штеточинама стручњаци саветују интегрисани приступ односно комбиновање превентивних, биолошких и, ако је баш неопходно, хемијских мера. Кад је у питању превенција помажу мреже против инсеката на вентилационим отворима, редовна провера биљака (најмање два пута недељно), обавезна дезинфекција пластеника пре садње (површине, алат, посуде) жуте лепљиве плоче за праћење и делимично смањење бројности летећих инсеката, као и ротација усева и уклањање заражених биљака. Када је у питању билошка заштита поента је унети грабљивице које се хране ларвама штеточина или користити биолошке агенске који су еколошки прихватљиви, а могу купити у специјализованим продавницама. Хемијска заштита се користи када је број штеточина изнад економског прага штетности, примењује се циљано уз обавезно поштовање каренце.

Штеточине цвећа

Цвеће у пластеницима је често мета сличних штеточина као и поврће, али постоје и неке врсте инсеката које су посебно проблематичне, јер нападају само цвеће и то због високог садржаја шећера у цветовима, пупољцима или због меких ткива. Најчешће штеточине које нападају цвеће у пластеницима су:

Цветни трипс (Thrips tabaci и Frankliniella occidentalis) – посебно је опасан за хризантеме, љиљане, ружу, геранијум, калије. Храни се цветовима и пупољцима на којима се појављују сребрнасте флеке и деформације латица, а преносе и вирусе.

Ларве совица (Helicoverpa armigera, Spodoptera spp.) – гусенице гризу пупољке, цветове и младе листове украсних биљака. Најчешће се јављају на на ружама, гладиолама и хризантемама.

Илустрација: Редовна провера цвећа је обавезна превенција како би се на време деловало против штеточина

Гребуљци (Sciaridae – црне мушице) – су чест проблем у цвећарству. Ларве живе у влажном супстрату и једу фине коренчиће младих биљака. Нарочито опасни у фази расада или код саксијског цвећа (фикус, бегоније итд.).

Пегавост и промене боје на цветовима услед вируса (TSWV, INSV) – изазивају мозаике, флеке и деформације на латицама, а преносе их трипсе.

Цикламенска гриња (Steneotarsonemus pallidus) – веома ситна, невидљива голим оком, па се тешко открива. Напада геранијум, цикламу и изазива закржљалост, коврџање листова, флеке и деформације на световима.

Заштита је слична као и против штеточина поврћа – редовна провера биљака, физичка баријера (мреже) на отворима у пластенику, а уколико користите хемијска средства пажљиво бирати препарате да не оштетите цвеће.

Извор: Агробизнис магазин