Стручњаци упозоравају: Ово су најчешће грешке приликом употребе пестицида

Да би се постигли прави ефекти хемијских третмана потребно је придржавати се одређених правила и препорука стручних лица из области заштите биља. Произвођачи неретко праве грешке у раду при коришћењу средстава за заштиту, што за последицу има изостанак успеха третмана, неоправдане трошкове, прекомерну употребу пестицида, чиме се угрожава животна средина.

У циљу да се избегну поменуте штете и додатни, беспотребни трошкови, указаћемо на најчешће грешке које могу бити узрок неуспеха хемијског третмана.

Непознавање штеточине, болести и корова

Пре прскања потребно је знати које штеточине, болести или корове желимо сузбити, да ли су прешли праг штетности, да ли су достигли одговарајући стадијум раста и др. На основу запажања, искуства и савета са специјалистима заштите биља, одлучује се за врсту интервенције и препарат или комбинацију која ће се применити.

Неправовремено третирање

На основу сагледавања проблема кога циљамо, бира се и право време за третман. Требало би избегавати третмане када је површина биљног органа влажна и када су температуре ваздуха високе. Начелно, прскања у послеподневим сатима су препоручљивија.

Погрешан избор дизни с обзиром на временске прилике

Увек треба одабрати одговарајући тип дизни, а третирање извести у што је могуће идеалнијим временским приликама. У временским условима без ветра бирати обичне дизне, а када брзина ветра пређе 5м/сек, користити антидрифт дизне.

Илустрација: Количина течности требало би да је таква како би се постигла идеална покровност на биљци, а да се раствор не цеди са биљака

Неприлагођени притисак према врсти дизне или типу препарата

Препоручени притисак за прскање хербицидима је 1,5 до 3 бара, а за фунгициде и инсектициде износи 3-5 бара.

Коришћење превеликих количина воде при прскању

Количина течности требало би да је таква како би се постигла идеална покровност на биљци, а да се раствор не цеди са биљака.

Неприкладна радна брзина при прскању

Брзина се прилагођава ветру, нагибу терена, припремљености земљишта, брзини ветра, а најпожељнија је од 6 до 8 км/х.

Неприлагођена висина прскалице у односу на циљане површине

Висина прскалице над површином која се третира требало би да буде 50 до 60 цм.

мастер инжењер заштите биља Виолета Станковић, ПССС Пожаревац

Извор: https://www.agrotv.net/koje-su-najcesce-greske-u-radu-sa-pesticidima/