Српски кавијар и тамјаника стигли до трпеза у Јапану

Стара изрека каже да пут до срца води преко стомака. Део те изреке изгледа се показао као тачан када је реч о нашим односима с Јапаном. Јер, већ неколико година наша вина и ајвар полако заузимају јапанске трпезе и освајају награде.

Највећег удела у томе има компанија „Макото инвестмент”, одељење за трговину „Мондо делишес” на чијем челу је Такако Шмит. Ова компанија је стални гост и на манифестацији „Винска визија Отвореног Балкана”.

– Трећи пут учествујемо на овом сајму и сваки пут је све боље. Откривамо нове винарије из Србије и одлична вина, па нам је тешко да се одлучимо за сарадњу с две или три– каже за „Магазин” Такако.

Све је почело 2013. када су представници њене компаније били у Београду да би промовисали јапанску пословну филозофију – каизен и сарадњу Србије и Јапана.

Аутохтоне сорте, али и брендирана вина

Већ тада су директори корпорације били одушевљени домаћим винима. Међу њима је и њен супруг, коме су српска вина мера за сва остала. Каизен је метода сталног побољшања пословања, у свим сферама од производње и инжењеринга, преко логистике, до услужних делатности и медицине. Потиче од јапанске речи „каи” која значи „промена” и речи „зен” која значи „добро, боље”. Односно, промена набоље.

Прошло је неколико година након те посете, како би се завршиле неке процедуре, па су наша вина „кренула” на пут ка Јапану. Од скромних почетака, односно четири врсте вина с наших простора на јапанском тржишту, сада у ову земљу извозимо више од двадесет врста.

Илустрација: Јапанци поштују аутохтоне сорте грођа и допада им се такво вино

Сарадња је у почетку била сведена на винарије из централне Србије, а сада су у посао укључени и произвођачи из Војводине.

– На наше тржиште пласирали смо вина која се праве од аутохтоних сорти грожђа, попут прокупца и тамјанике. То се неће променити, али се трудимо да пронађемо брендирана вина која су изузетног укуса, јер Србија не нуди само аутохтоне сорте, већ има и друга, изузетна вина – каже наша саговорница.

Објашњава и да се српска вина по једној особини разликују од других:

– Наша вина не садрже сорбин, што у ствари значи као да су органска. Ми, нажалост, немамо етикету Европске уније на којој пише да је вино органско, али је у истом нивоу. Јапанци се изузетно разумеју и у храну и у пића и због тога наша вина високо рангирају.

Она наглашава да су представници њене компаније у последње време „открили” и ракију. Добра је, многима се свиђа, али се разликује од јапанског традиционалног пића сакеа, јер је много јача.

Винима се у међувремену придружио и ајвар, којем не одолевају ни истанчана непца становника Земље излазећег сунца.

Илустрација: Српска вина се одлично котирају у Јапану 

Прва из њихове фирме којој је ајвар „завео” непца била је Такако.

– Ајвар и то благи први пут сам пробала у хотелу за доручак и чим сам почела да га једем, распитала сам се како се прави. Поново сам га видела у продавници на аеродрому. Убрзо сам се, преко српских представника, повезала с произвођачима из Лесковца. Желела сам да ајвар представим мојим сународницима који имају изузетно истанчан укус. Истину говорећи, ваша и наша кухиња су као две планете. Ако погледате како се ми хранимо, а како ви, ајвар не би требало ни у шта да се уклапа, а у ствари се тако лепо „ушушкао” уз многа наша јела. Има јако пуно Јапанаца који су гурмани и воле да кувају и да експериментишу. И када се они упусте у та егзотична истраживања, настану гурманске чаролије и комбинације које ни сами не би могли да замислите – прича наша саговорница.

Као пример наводи оден, јело најсличније нашој супи, темељцу, али на бази рибе. Када се у одену дуго кувају неке намирнице, попут јаја, пљескавица од рибе, меса, кромпира, кобасица, беле репе, и кад се ставе на тањир крај ајвара, одлично се уклапају.

– Мени су, рецимо, пљескавице од рибе с ајваром савршене – истиче Такако.

Често се ајвар употребљава и уз такозвани сембе. То су рибљи одресци, по дебљини слични нашем чипсу и могу имати различит укус. „Чипс” од рибе с укусом рака и ајваром комбинација је којој се тешко може одолети. Уз то одлично иде српско бело вино од мускатног грожђа које се зове сила.

Ајвар Јапанци једу у свако доба дана. Али за доручак Такако га најчешће користи уз пржена јаја и уз хлеб са сиром или орасима, смоквама…

Да бисмо дошли до стомака Јапанаца, наглашава Такако, морало се прећи много планина. Јер, када они кажу паприка, мисле на ону врсту коју ми зовемо бабура. Наша шиља, попут чувене куртовке, иако је блага варијанта паприке, црвене је боје, а њима је то асоцијација за љуто. Јапанци једу љуто, али неће се одмах ухватити за производ на којем се налази ова врста паприке.

Због тога смо, да бисмо се прилагодили њиховом начину гастрономског размишљања, на тегли ајвара ставили етикету с бабуром. За нас је било јако важно да Јапанци чим виде налепницу, одмах знају да је реч о јелу које се прави од паприка. Не постоји Јапанац који је пробао ајвар а да није обавезно купио теглу, истиче симпатична Јапанка.

Сада се ајвар купује онлајн, што је тамо уобичајен начин куповине, има га и у ресторанима и на презентацијама робе у продавницама.

Илустрација: Говеђа пршута је још један српски специјалитет који би могао да има прођу код Јапанаца

Кајмак и пршута на чекању

– Посебно добро сарађујемо са српском амбасадом у Јапану. Ајвар је био приказан и у једној популарној телевизијској емисији. После тога јављају нам се заинтересовани из свих делова Јапана – наглашава Такако.

Њој се посебно допадају и говеђа пршута и кајмак. Да би се они извезли у Јапан, потребни су посебни услови, што је за сада компликована процедура.

У Јапану се може наћи наша малина, али на тржиште не долази преко наших компанија, већ преко посредника.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/573679/gastronomija/ajvar-i-tamjanika-na-japanskoj-trpezi