Српска ракија осваја свет

Ракијски сектор у Србији последњих година бележи прави успон. Само у последњих пет година број регистрованих дестилерија премашио је хиљаду, док вредност извоза воћних дестилата расте из године у годину. Док је 2021. извоз износио око 3,5 милиона евра, ове године он је достигао рекордних 25 милиона евра. Србија је тако своју ракију позиционирала међу пет најзначајнијих извозних производа агроиндустрије.

Посебан ветар у леђа српским произвођачима донело је потписивање споразума о слободној трговини између Србије и Кине. Више од 95% размене ослобођено је царина, што је омогућило домаћим дестилеријама да под повољним условима пласирају своје производе на једно од највећих светских тржишта. Први контингент ракије већ је стигао у Кину, а интересовање увозника премашује очекивања.

Српска ракија све више осваја признања на међународним такмичењима попут Spirit Selection-а, Wine Italy и Open Balkan-а. Управо квалитет – базиран на свеже убраном воћу и аутентичним сортама попут трноваче и ранке – постао је главни адут домаћих произвођача у борби за глобалну препознатљивост. Како истичу стручњаци, то је потенцијал који може Србију да позиционира као равноправног ривала вискију и коњаку.

Подршка државе, кроз пројекте Министарства пољопривреде и сектора за рурални развој, омогућила је да се крене у системску едукацију произвођача, промоцију географских ознака и развој „ракијског туризма“. Посебно је значајна иницијатива за брендирање „Шумадијске шљивовице“ као националног производа са географском ознаком. Овај приступ омогућава не само већу видљивост српске ракије у свету, већ и јачање локалних заједница.

Очекује се да ће у наредном периоду број дестилерија наставити да расте за 10–15% годишње. Уз све већи број заинтересованих произвођача воћа који траже начин да од примарне производње дођу до финалног, профитабилнијег производа, ракијски сектор добија све ширу базу. Истовремено, међународна потражња расте, а Србија има прилику да своју ракију претвори у препознатљив бренд региона.

Са 25 милиона евра извоза, више од хиљаду активних дестилерија и све већим присуством на глобалним манифестацијама, српска ракија улази у златно доба. Кључни изазов биће да се очува континуитет у количини и квалитету производње, као и да се искористи огроман потенцијал кинеског тржишта. Ако се стратегија доследно спроведе, „шумадијска шљивовица“ и остали домаћи дестилати могли би у наредним годинама постати не само симбол традиције, већ и снажан извозни бренд српске привреде.

Извор: RT Vojvodina