Србија по цени ораница већ у Европи

Пољопривредно земљиште у Србији годинама је на цени, а само у последње три године поскупело је за више од 20 одсто. Да су нам њиве злата вредне најбоље показују званични подаци према којима је просечна цена по хектару прошле године била 8.200 евра а достизала и максималних 50.000 евра. Утисак је да би се од ових цифри Литванцима и Словацима завртело у глави, имајући у виду да је код њих просечан хектар скоро упола мањи, тачније 4.420 евра, док је код Хрвата још нижи – 3.700 евра.
На целој територији Србије нема много обрадивог земљишта, а вредност неминовно одређују врло битни параметри у пољопривреди. Неке од најважиних карактеристика које пољопривредници нарочито узимају у обзир при куповини пољопривредне парцеле су које је класе земља, које величине, да ли се наводњава, као и какав је прилаз и да ли има проходан пут, па све до тога да ли је под закупом. Само у прошлој години цене пољопривредног земљишта порасле су за више од 10 одсто у односу на 2022. годину, а ако се упореди период од три године, на неким локацијама тек се виде разлике.

Војвођанске оранице су по ценама све ближе, ако не и више од многих земаља Европске уније. То потврђују и званични подаци, према којима су овом сегменту највише цене заступљене на територији Сремског и Јужнобачког округа. Максимална цена хектара у овом делу Војводине прошле године је била нешто изнад 45.000 евра. Ако се упореде подаци из 2021. године, видимо да је хектар у Сремском округу поскупео за тачно 1.000 евра, док је у Јучнобачком за поменути период цена скочила за 6.100 евра. Када ове цене упоредимо за знатно већим и развијенијим земљама Европе, показује се да је вредност наших ораница знатно изнад оних у Грчкој, Чешкој, Пољској и Шпанији где су се цене 2022. године кретала око европског просека, односно 10.578 евра.

Цена обрадивог пољопривредног земљишта у ЕУ драстично варира, од просечно 47.290 евра по хектару у Луксембургу до 3.661 евро по хектару у Хрватској. То показују подаци статистичке агенције ЕУ, Евростата, за 2021, а односе се на 19 држава чланица ЕУ.

Ораница све мање, а цена земљишта незадрживо расте

За три године земљиште скупље и до 12.000 евра
Хектар обрадивог земљишта је 2021. године у просеку коштао 6.800 евра. У 2023. он је поскупео на 8.200 евра. иако би рачуница на основу овог била јасна, она не важи засве локације пођеднако. Наиме, иако је раст цена био сасвим очигледан, подаци показују да цене хектара нису свуда расле пођеднако, што такође присутно и у европским земјама.

Обрадива парцела у Севернобачком округу на крају прошле године достигла је максималну цену од 29.950 евра, што је за тачно 9.000 евра више него пре три године. По ценовном рангу одмах иза њега следио је Западнобачки округ, где је хектар коштао и до 28.100 евра, а поскупљње 3.750 у односу на 2021. годину. За поменути период у Севернобанатском округу хектар је скупљи за 5.300 евра и на крају прошле годне вредео је 26.200 евра. У Средњобанатском округу пољопривредне оранице су у односу на пре три године скупље за скоро 6.000 евра. Њихова максимална вредност 2021.године била је 19.550 евра, а закључно са прошлом годином та цифра се попела на 25.500 евра за један хектар.

И док су на неким локацијама релативно симболична, на оним, најтраженијим поскупљења су драстична. Најочигледнији пример је у Залатиборском округу, где је максимална цена хектара 24.900 евра. Изненађење следи тек када то упоредимо за бројком из 2021. године, када је максималан хектар коштао 12.200 евра. То значи да је за само три године, пољопривредно земљиште на овим локацијама поскупело за 12.700 евра. У истом пероду значајно је поскупело и земљиште у Северно бачком округу. Са 20.950 евра колико је максимално вредео хектар 2021.године, цифра је порасла на 29.950 евра, што је округло 9.000 евра више.

Илустрација: У Европи су највише цене земљишта на Малти, и достижу и до 232.230 евра по хектару

Са друге стране, најјефтинији хектар обрадивог земљишта, закључно са прошлом годином био је у Борском округу, 8.100 евра, што је и најближе тренутном европском просеку. На овој локацији обрадиве парцеле су и пре три године биле међу најниижим у Србији, и вределе су 7.350 евра. Упркос томе, ово је знатно више у поређењу са суседном Хрватском где је просечан хектар у 2022. години вредео 3.700 евра, што је најнижа цена на целој територији ЕУ, показали су подаци Еуростата.

Као и код нас, и у Хрватској постоје велике разлике у ценама кд пољопривредних парцела. ЕУ дели државе на NUTS2 регије, а Хрватска је подељена на три: Јадранску Хрватску, Северну Хрватску и Панонску Хрватску. Просечна цена обрадивог пољопривредног земљишта је највећа у Јадранској Хрватској (5.312 евра/ха), а најмања у Северној Хрватској (3.171). Панонска Хрватска је с ценом од 3.701 евра тек мало изнад државног просека.

У Европи су највише цене земљишта на Малти, и достижу и до 232.230 евра по хектару, одражавајући ограничену доступност обрадивог земљишта и притисака да се користи за друге намене. Групи најскупљих спадају и Холандија, Луксембург и Ирска.

Извор: https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/48210/koliko-kosta-poljoprivredno-zemljiste-gde-je-najskuplja-a-gde-najjeftinija-parcela