Србија постаје регионални па и европски центар за лешник

На северу Бачке, у насељу Алекса Шантић, између редова уредно поређаних стабала лешника, развија се једна од најуспешнијих аграрних прича модерне Србије. На имaњу компаније Фереро, где се спајају наука, технологија и пољопривредна традиција, одржан је округли сто на којем су представници Србије и Италије потврдили наставак заједничког пута — ка оснивању првог округа изврсности за лешник у Западној Бачкој.
Током састанка је указано на то да је управо министар Гламочић у свом првом мандату пре више од десет година потписао Меморандум о разумевању између Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и компаније „Фереро“. Србија је данас поуздан и дугорочан партнер у сектору производње лешника, а сарадња са Ферером један је од најуспешнијих примера директних страних инвестиција у српској пољопривреди, истакнуто је у разговору.Скупу су присуствовали министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић, амбасадор Републике Италије у Србији Лука Гори, директор Фереро групе Марко Бота и директор компаније AgriSerbia Еторе Фонтана. Догађај је окупио бројне произвођаче, стручњаке и медије, али и послао јасну поруку — Србија улази у нову фазу сарадње са једним од највећих светских прерађивача лешника.

Од визије до стварности

Када је 2014. године Фереро почео своје инвестиције у Србији, идеја је била дугорочна — развој стабилне, модерне и еколошки одрживе производње лешника. Данас, једанаест година касније, та визија је постала реалност.
Имaње AgriSerbia д.о.о. обухвата 600 хектара под засадима лешника, са просечним приносом од око 1.000 тона годишње, иако производни потенцијал достиже чак 1.800 тона, у зависности од климатских услова. Наводњавање се обавља системом кап по кап, што омогућава минималну потрошњу воде и прецизну контролу приноса. Цело имaње носи SCS сертификат одрживости, што потврђује усаглашеност са највишим еколошким и производним стандардима.
„Ово имaње није само производни погон, већ жива лабораторија — место где спајамо истраживање, праксу и едукацију пољопривредника“, објаснио је директор AgriSerbia Еторе Фонтана. „Наш циљ није да будемо највећи, већ најбољи — и да знање које овде стичемо поделимо са домаћим произвођачима.“
Фереро је до сада у Србији подигао више расадника, из којих је подељено преко 1,8 милиона садница лешника. То је омогућило подизање више од 3.360 хектара нових засада, као и извоз око 500.000 садница у Румунију и суседне земље. Компанија данас сарађује са више од 680 пољопривредних газдинстава, од којих је чак 620 мањих од 10 хектара, што говори о снажном фокусу на породична имaња и локални развој.

Наука, млади и поверење као темељ

На округлом столу у Алексa Шантићу министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић нагласио је да сарадња са Ферером представља „пример како једна озбиљна компанија и држава могу заједно да граде дугорочну стратегију развоја“.
„Желимо да округ изврсности постане модел за све гране пољопривреде – од воћарства до млекарства. Србија има знање, земљу и људе, а сада градимо систем који ће трајати деценијама“, поручио је министар, најавивши формирање радне групе која ће у наредних шест месеци дефинисати мапу пута за развој првог округа изврсности за лешник.
Тај модел ће објединити знање универзитета, саветодавних служби и пољопривредних произвођача у један функционалан систем. Први пилот округ биће формиран управо у Западној Бачкој, где постоји највећа концентрација савремених засада и најбоља инфраструктура за развој специјализоване производње.

Србија у бројкама: потенцијал који расте

„План је да се у наредних десет година производња лешника у Србији подигне на 40.000 тона“, истакао је Гламочић.
Према подацима Министарства пољопривреде, укупна површина под лешником у Србији износи 8.718 хектара, са годишњом производњом од 8.910 тона. Просечан принос износи 1 тону по хектару, али у интензивним засадима достиже и 3,6 тоне.
Највећи део производње налази се у Војводини (44%), а затим следе јужна и источна Србија (24%), Шумадија и западна Србија (23%) и београдски регион (9%).
Извоз лешника из Србије у 2024. години износио је 1.759 тона, вредних 5,7 милиона евра, док је чак 92% извоза пласирано у Италију. Истовремено, Србија је увезла 740 тона лешника, претежно из Турске, што показује да домаћа производња још увек не задовољава потражњу, али потенцијал за раст остаје огроман.

Амбасадор Републике Италије у Србији Лука Гори нагласио је да пољопривреда остаје један од кључних елемената билатералне сарадње. „Фереро је најзначајнији италијански инвеститор у српском аграру и симбол дугорочног партнерства наших земаља. Италија ће наставити да подржава Србију у развоју одрживе пољопривреде и унапређењу квалитета производње“, поручио је Гори.

Управо та сарадња — економска, техничка и институционална — основ је будућег развоја сектора. Србија се позиционира као регионални центар за производњу и прераду лешника у југоисточној Европи, док Италија, као традиционални купац, постаје и партнер у знању и технологији.

Директор Ferrero Group Марко Бота подсетио је да је сарадња са Србијом почела пре више од једне деценије, када је потписан први Меморандум о разумевању са Владом Србије.

„Када смо започели овај пројекат, водила нас је визија дугорочног развоја. Данас можемо да кажемо да је Србија постала један од најважнијих стубова наше европске производње лешника. Наш циљ није само откуп, већ изградња система који окупља знање, фармере и институције. Србија је пример како се стрпљењем и заједничким радом гради одржива пољопривреда“, поручио је Бота.
Он је додао да ће Фереро наставити са новим улагањима у едукацију, истраживање и развој локалних заједница. У наредних пет година планира се проширење програма подршке малим произвођачима, као и унапређење расадничке производње, што ће омогућити домаћим пољопривредницима да сами произведу већи део садног материјала.
Компанија Фереро данас откупљује између 22 и 27% укупне светске производње лешника и снабдева глобално тржиште својим брендовима као што су Nutella, Ferrero Rocher и Kinder Bueno. Са производним погонима у 37 земаља и продајом у више од 170, ова компанија остварује годишњи промет од преко 18 милијарди евра, при чему све више улагања усмерава у одрживу пољопривреду и циркуларну економију.
Управо због тога Србија има посебну улогу у глобалној стратегији Ферера — не као испоручилац сировине, већ као партнер у развоју.

Будућност: округ изврсности као нови модел
На крају скупа министар Гламочић поручио је да ће држава наставити да подржава развој сектора кроз мере подстицаја, ИПАРД програме, дигитализацију производње и оснивање округа изврсности као новог модела регионалног развоја у српској пољопривреди.
„Наш циљ је да Србија у наредним годинама постане препознатљива као земља висококвалитетног лешника и одговорне производње. Повезујемо знање, науку и бизнис како бисмо створили нову генерацију пољопривредника који остају на селу и живе од свог рада“, поручио је министар.
Симболично, у сенци младих стабала лешника у Алексa Шантићу, заокружена је прва деценија сарадње између Србије и Ферера — али је уједно отворено ново поглавље у којем ће знање, иновације и поверење постати темељ нове пољопривредне мапе Србије.