Србија на светској мапи зачина, а ево како се препознаје квалитет

На мање од десет километара од Лесковца налази се Доња Локошница. У јесен цело село црвени се од нанизаних венаца паприка. И на глобалној мапи трговаца зачинима ово место уцртано је црвеном бојом јер управо из њега стиже једна од најквалитетнијих зачинских паприка на свету.

Уз, рецимо, чувену хоргошку млевену паприку на овим просторима препознатљива је по квалитету. Зато практично да нема куће која се није опробала у овом исплативом послу. Посебно у последње време када је килограм зачинске паприке достигао и до 4.000 динара по килограму.

Мештани с поносом истичу да је њихова паприка јединствена, а неке породице кажу да се исто семе за узгој паприке преноси из генерације у генерацију.

Од сушеног поврћа из Србије доминантна у извозу управо је зачинска паприка. Јер, гледано у светским размерама најквалитетнија јесте она мађарска – из околине Сегедина као и из Србије, односно са севера из Војводине и из места Доња Локошница у близини Лесковца.

– Тако да је, због квалитета, гро извоза зачинске паприке управо са ових локалитета – каже за „Политику” професор др Жарко Илин са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Илустрација: Паприка са југа Србије посебно је на цени

Стручњаци објашњавају да се млевена зачинска паприка добија сушењем и млевењем зрелог плода одабраних сорти индустријске паприке. Њена боја је основно мерило квалитета и мора бити интензивна, јака и црвена.

Овај зачин је неопходан у прехрамбеној индустрији, а компаније које производе паприку у великим количинама раде мерења како би гарантовале уједначеност производа и усклађеност са стандардима квалитета.

– И наша и мађарска зачинска паприка углавном се извозе због поправке, шпанске, италијанске, аргентинске, бразилске… Као побољшивачи квалитета са аспекта боје, али и укуса, мириса и ароме – каже Илин.

Он напомиње да су паприке са ових географских ширина, дакле из Србије и Мађарске, углавном значајно изнад 180 АСТА – што је јединица мере за њену боју. У појединим годинама боја паприке достиже и до 300 АСТА. Поређења ради, зачинске паприке с других светских локалитета у просеку имају од 80 до 120 јединица на овој скали.

Илустрација: Зачинска паприка се доста гаји и на северу, односно у Војводини

У Србији се зачинска паприка производи на 2.200 до 2.400 хектара, а од целокупне производње извезе се више од 60 одсто. Сушење се организује у Новом Кнежевцу, Хоргошу, Кањижи, Мартоношу… најпознатијим центрима паприкарства у Војводини и који имају велике прерадне капацитете и одакле највеће количине одлазе у извоз.

– У последње време цена зачинске паприке значајно је повећана. Потрошачи се жале на цену, али реално годишња потрошња не прелази килограм по домаћинству. Треба имати у виду да је произвођачима само за сировину потребно седам килограма плода за килограм млевене паприке, уз све остале трошкове који су увећани – каже професор Жарко Илин.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/612257/Paprika-dovela-Srbiju-na-svetsku-mapu-zacina