У највећем броју засада овогодишња берба боровнице је при крају. За разлику од прошле године, произвођачи су задовољни ценом јер је највећи део рода продаван по шест и по евра за килограм.
– Пред крај бербе цена је била нижа и произвођачима се на откупним местима плаћало у противвредности од шест евра. Квалитет је као и у претходним годинама одличан а новина је да све већи број произвођача, због захтева тржишта, плодове одмах пакује у мала паковања и на тај начин се потхлађује и транспортује на крајња одредишта – каже др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије. Према његовим речима, из године у годину расте и пласман на локалном тржишту, као и удео прерађене боровнице код нас. Насупрот званичним подацима, по којима се високожбунаста боровница у нашој земљи гаји на преко осам хиљада хектара, истиче да је реално стање да се ово воће у Србији простире на око 3.000 хектара.
– Не улазећи у разлоге приказивања већих површина од реалних, Србија је лидер у овом делу Европе по производњи боровнице, чији су инвеститори најчешће људи остварени у другим делатностима и који имају новца за заснивања модерних засада, што у просеку кошта од 50.000 до 60.000 евра по хектару – каже наш саговорник.
Према његовим речима, почеци гајења овог воћа се везују за општину Ариље и 2006. годину, а због примењене технике гајења и времена приспећа плодова за бербу, наши произвођачи су почели да остварују приносе и квалитет са којим се не могу похвалити ни произвођачи у земљама са далеко већом традицијом у гајењу.

Илустрација: Србија има врхунски квалитет боровнице
Нажалост, врхунски квалитет плодова који се добија у нашим засадима није у довољној мери препознат код крајњих купаца. Разлог томе је у чињеници да се наша боровница извози највише у Холандију и друге земље, одакле се реекспортује до крајњих купаца, који због тога немају информацију одакле потичу плодови који са пуним правом носе епитет „супервоћа”. Наша боровница али и малина и друго јагодасто воће то свакако јесу али ми не успевамо на прави начин да наплатимо, истиче Александар Лепосавић.
Он је раније за наш лист рекао и да су изазови очувања квалитета плода боровнице од бербе до крајњег потрошача све ригорознији. Велики проблем у претходним годинама за наше произвођаче и извознике овог воћа био је тај што се за једини критеријум квалитета овог воћа узимала крупноћа плода, занемарује се састав, органолептичке карактеристике и све друге особености због којих се боровница у свету све више користи.
Како је истакао, крупноћа плодова, као критеријум, наметнута је од продаваца ђубрива и биостимулативних средстава. Како је време пролазило они су захтевали све већу и већу калибражу. Тако је последњих година крупноћа 16 плус (пречник боровнице) постала стандард за откуп – објашњава наш саговорник. Како каже, произвођачи су да би постигли ове задате критеријуме спроводили ригорозну резидбу у засадима, као и појачану исхрану, и због тога трпели веће трошкове производње.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/686968/borovnica-u-otkupu-skuplja-od-maline
English
French
German
Italian



