Србија има одличан квалитет пилећег меса и јаја, ево зашто не можемо да извозимо у ЕУ

Привредна комора Србије недавно је одржала састанак председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа са представницима произвођача живине, пилећег меса и конзумних јаја окупљених у удружењу „Заједница произвођача живине“.

Састанци су били фокусирани на кључне изазове са којима се суочава ова грана сточарске производње, од којих је најважнији немогућност извоза на тржиште Европске уније. Представници удружења су указали да је приоритет убрзање и завршетак поступка одобравања извоза живинског меса и конзумних јаја у ЕУ.

На састанку је договорено формирање радне групе коју ће чинити представници произвођача, Привредне коморе Србије и Управе за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, са циљем да се надлежним органима у најкраћем могућем року доставе јасни предлози и конкретне иницијативе усмерене ка решавању овог проблема.

Живинарство, производња пилећег меса и јаја, један је од сточарских сектора у Србији са стабилним растом, висококвалитетном производњом и значајним количинама намењеним извозу. Међутим, због неусклађених процедура са ЕУ, извоз је тренутно ограничен првенствено на земље у региону, где Србија има доминантан положај.

Према подацима Привредне коморе Србије, годишња производња у Србији износи око 141.000 тона пилећег меса и око 1,57 милијарди комада конзумних јаја. Вредност годишње производње пилећег меса и јаја варира између 500 и 600 милиона евра, док су капацитети за узгој бројлера и кокошака носиља тренутно искоришћени са 65-75 одсто.

„Годишња потрошња пилећег меса у Србији је око 18 килограма по глави становника, а потрошња јаја је око 180 комада. Компаније у Србији имају капацитете за извоз ових производа и релативно лако би могле да повећају производњу. Имамо квалитетну сточну храну, имамо капацитете и радну снагу“, каже за Biznis.rs Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа при Привредној комори Србије (ПКС).

Илустрација: Производња пилећег меса и јаја, један је од сточарских сектора у Србији са стабилним растом

Када је реч о потражњи за овом врстом производа у Европској унији, наш саговорник каже да постоји повећана потреба јер је ЕУ погођена птичјим грипом и доста живине је завршило у процесу нешкодљивог одлагања на основу појаве болести.

„Потенцијална тржишта су Италија, Немачка, Руска Федерација, Аустрија, Хрватска, Румунија. Вредност производње живине у свету је око 400 милијарди долара, а производња меса око 135 милиона тона“, истиче Будимовић.

На питање зашто Србија не извози пилеће месо и јаја у земље ЕУ, он каже да је потребно ускладити све прописе и спровести препоруке које смо добили кроз извештај ЕУ комисије након посете у јуну 2025. године.

Будимовић истиче да је квалитет пилећег меса и конзумних јаја у Србији одличан.

Наша земља тренутно извози ове производе само у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Албанију, док их Србија највише увози из Босне и Херцеговине и Руске Федерације.

„Увоз и извоз су готово исти – око 9.000 тона у вредности од 20 милиона евра“, додаје он.

Велики потенцијал и на тржиштима Египта, УАЕ и афричких земаља
Тржиште ЕУ представља значајну развојну прилику за Србију – посебно за Хрватску и Румунију за јаја, и за Словенију, Грчку, Италију, Немачку и Аустрију за пилеће месо.

Према подацима ПКС, потенцијал постоји и на тржиштима Египта, УАЕ, афричких земаља, Индије и Индонезије, које имају све већу потребу за увозом производа од живине.

„Извоз пилећег меса у ЦЕФТА регион (посебно у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Северну Македонију) чини 15-20 одсто укупног пољопривредног извоза Србије, док је извоз јаја мањи, али расте, чинећи три до пет одсто укупног пољопривредног извоза. Захваљујући ангажовању Привредне коморе и Министарства привреде, извоз пилећег меса у Албанију је недавно омогућен компанији Перутнина Птуј-Топико из Бачке Тополе“, саопштила је Привредна комора.

Шта показује извештај Европске комисије?
У најновијем извештају Европске комисије, објављеном у новембру, наводи се да Србија још увек није испунила све захтеве за извоз свежих јаја и свежег живинског меса и да је усклађивање са прописима ЕУ о добробити животиња још увек у току. Европска унија поставља високе стандарде у областима безбедности хране, заштите потрошача, здравља и добробити животиња, као и контроле квалитета семена, садног материјала и употребе средстава за заштиту биља.

Илустрација: Србија има одличан квалитет плићег меса, проблем је у усклађивању са европским стандардима у вези са скупљањем отпада приликом прераде

У извештају се наводи да је Србија успоставила основни правни и институционални оквир за ово поглавље, али да он још увек није у потпуности усклађен са правним тековинама ЕУ и да је потребно значајно ојачати институционални оквир и капацитете надлежних институција.

„ У области ветеринарске политике, озбиљан недостатак особља у Ветеринарској управи и даље представља велики изазов за спровођење прописа. Србија је спровела кампање вакцинације против беснила широм територије 2024. и 2025. године и потребно је да настави ове активности и ојача надзор над овом болешћу. Србија и даље треба да испуни одређене захтеве како би почела да извози свежа јаја, свеже живинско месо и свињетину у ЕУ. Усклађивање са правним тековинама ЕУ у области добробити животиња је и даље у току“, наводи се у извештају.

Усклађивање са европским стандардима у вези са сакупљањем, складиштењем и прерадом животињских нуспроизвода још увек није постигнуто.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/zasto-je-trziste-eu-zatvoreno-za-piletinu-i-jaja-iz-srbije/

ФОТО: Pixabay