English
French
German
Italian
На фарми породице Плавшић, са дугом традицијом, живи преко 450 крава, а посао је тренутно прешао на савремене технологије и роботизовану мужу. На имању Плавшића из Бачке Паланке краве нису само број у систему, оне имају своја имена. Данас се на имању налази око 450 грла, међу којима је 200 музних крава, а производња се одвија уз помоћ роботизоване муже. Ипак, почетак ове приче био је много скромнији.
Отац Софије Плавшић, девојке на којој је данас добар део вођења фарме, пре више од три деценије кренуо је од нуле, откупљивао краве из комшилука и корак по корак градио фарму, вођен љубављу према животињама. Неких тридесетак година касније – Софија води већину послова на фарми и укључена је у готово сваки процес, од свакодневне организације до савремених система производње.
@mother_of_cows Naučila je da se ne gura za hranu jer zna da ima mene koja ću joj doneti da jede 🫠🫠🫠🫠❤️ #doobaardaan #fyp #motherofcows
Одрасла међу кравама и теладима, уз двориште које је било њено игралиште, Софија је стварала успомене које не личе на класично детињство. Фарма је у међувремену прерасла у озбиљан посао, а она је постала једно од препознатљивијих младих лица сточарства на друштвеним мрежама, где свакодневно приближава живот и рад на селу широј публици.
“Одрасла сам са кравама”
– На овом месту сам се играла у песку кад смо купили фарму. Овде је био песак, доле се бетонирало, све се сређивало јер ово је била фарма пилића. Када сам се родила краве су биле у у дворишту наше куће, и ја чим изађем из куће ја сам већ код њих на пар корака. Имам слику кад сам била мала, када је тата подигао свој први кредит и направио прву шталу у којој су биле краве. На тој слици смо мама, тата, ја и мама је тад била трудна са мојом млађом сестром. Тако да сам заиста одрасла са њима. Имам слике на којима као мала храним телад, како пијем млеко заједно са теладима, ја из моје цуцле, они из своје. Нон-стоп смо биле међу њима сестра и ја. Нисмо имале врата на тераси, него буквално чим изађемо из куће ништа није могло да нас спречи да одемо до њих. Касније када смо купили фарму нисмо долазиле толико често, сестра јесте, ја нисам, али опет стигла ме фарма и све то што сам пропустила као млађа, сад сам надокнадила.
У почетку се музло ручно, кантама које су се носиле од краве до краве, а млеко се затим преносило у лактофриз. Касније су прешли на линијски систем, где су краве улазиле једна по једна, али је посао и даље био изузетно физички напоран за запослене.
Преломни корак догодио се 2017. године, када су увели систем “рибље кости”, који је омогућио да се истовремено музе више крава. Ипак, ни тај систем није био без мана. Највећа одлука стигла је 2021. године, уласком у инвестицију робота за мужу, када се поставило питање да ли настављају даље или продају све.
@mother_of_cows I njima i meni uspomena za ceo život ❤️ #doobaardaan #fyp #motherofcows
Софија је нагласила да њен отац никада није бежао од улагања и да се није плашио кредита, јер је веровао да без сталног развоја нема будућности у млечној производњи. Породица је обилазила развијеније фарме и пажљиво истраживала опције, а роботизовани систем на крају ипак не служи само за мужу, већ и за праћење здравственог и производног стања сваке краве кроз детаљну евиденцију коју фарма води.
“На фарму сам ишла по казни”
– Ја сам на почетку ишла за казну. То морам да признам. Била сам одличан ученик у основној школи, али у трећој години средње школе ја сам са оценама постала катастрофа. Ја сам почела за казну да идем на фарму и тад нисмо имали роботе. Ја сам морала да натерујем краве на мужу. Ја сам знала осам сати да плачем без престанка, од беса, од нервозе, зато што сам на фарми, зато што нисам негде у граду са друштвом. И ту сам упознала своју мезимицу Машу због које сам научила апсолутно целу генетику фарме, ко је с ким у каквом сродству и онда сам на основу тога даље почела и да гледамо које ћемо јунице продавати – прича Софија, те даље објашњава:
– Оне мене знају све, али неке се просто боје, неће да се мазе, а неке када ме виде одмах трче до мене, одмах се мазе и онда ми буде жао да продам. Да ли јој је то ћерка, сестра, тетка, шта год, је л’ има неке родбинске везе са њом? Има. Та не иде са фарме.
Још током средње школе Софија је почела активније да се укључује у послове на фарми који су били важни за њен дугорочни развој, посебно у области генетике. Учећи о селекцији и узгоју, све више се интересовала за начине унапређења стада, па су на фарми радили и геномску анализу, која помаже да се процени потенцијал грла и подигне квалитет производње.
Упоредо са тим, преузела је и део свакодневних организационих обавеза – припремала је спискове за ветеринара, планове прегледа и засушења, обрађивала узорке млека и водила евиденцију осемењавања. Посебна пажња посвећивала се избору бикова за потомство, како би се из генерације у генерацију унапређивала генетика и квалитет јуница.
Такав приступ учинио је њихова грла препознатљивим и траженим на тржишту, а купци су, према њеним речима, били задовољни квалитетом. Јунице су продавали углавном онда када на фарми није било довољно простора, водећи рачуна да животиње имају добре услове и довољно места. Истовремено, увек су били отворени за сарадњу са другим произвођачима који желе да уведу њихову генетику у своје стадо.
Иако је данас потпуно посвећена фарми и зна сваки њен детаљ, Софијин пут до тог живота није био унапред зацртан. Након средње школе отишла је на студије агроекономије и агробизниса, тражећи себе између “финијих послова” које јој је породица замишљала и света у којем је одрасла. Како каже, тада није очекивала да ће се једног дана у потпуности вратити животињама и производњи.
@mother_of_cows Moja Senka. 🖤 doobaardaan fyp cow love beauty
Временом је пракса преузела примат над теоријом, а фарма је постала њен свакодневни посао, али и позив. Данас, поред рада са кравама, води и администрацију газдинства, прикупља податке за књиговођу, планира обавезе и учествује у свим процесима.
“Свакој знам име, број и шару”
У причи породице Плавшић јасно је да се ништа није догодило случајно – мајка је уз оца ушла у ризик и кредите, сестра је пронашла свој пут у ветерини, брат у ратарству, а Софија је, можда и несвесно, завршила тачно тамо где је одувек припадала. И док краве на фарми имају своја имена, Софија данас има своје место – међу њима, у послу који је постао њен живот.
– Знам свакој име, знам свакој и број и шару. И скоро су ме питали људи: “Је л’ ти стварно сваку знаш?” Рекла сам им да стварно сваку знам, сад кад би ми поскидали свима ушне маркице ја бих знала да вам кажем која је која. Онда бих сваку увела у робота, пошто имају на ногама наногице. Када уђу робот, он их очита и покаже број. Више пута сам знала кад ми кажу: “Ма јесте, знаш свакој име”, ја им дам списак листе за млеко и кажем: “Ево, ти мени кажи број, а ја ћу ти рећи име или ми можеш рећи име, а ја ћу ти рећи број”.
Иако долази из света у којем воли да буде сређена, нашминкана и дотерана, Софија без проблема улази у шталу у чизмама, међу краве које су јој, како каже, најбоље другарице. Међу њима има и своје мезимице, попут Пачета, којој је правила рођенданску торту од сена и силаже, стављала машнице док је била теле и која је, чим чује њен глас, одмах тражи погледом.
Између муже која траје цео дан, прања опреме, планова сетве, папирологије коју мама “не може очима да види” и свакодневних обавеза које се никада не завршавају, јасно је да овде нема класичног радног времена. А Софија је управо у тој динамици пронашла себе – на месту које је некада доживљавала као казну.
Поред сточарства, важан део газдинства чини и ратарство – узгајају кукуруз, пшеницу, јечам и соју, углавном за исхрану животиња, а Софија најављује да ће ускоро заједно са братом више показивати и рад на њивама.
@mother_of_cows Daa to me zanima ✨ cr: @Nikachu #doobaardaan #fyp
Како каже, жеља јој је да зна све, од робота до трактора, јер на оваквој фарми нема простора за “неко други ће”.
Пољопривредница из Бачке Паланке, Софија Плавшић, добитница је признања “Пољопривредник нове генерације”, награде која се додељује за посвећен рад, савремен приступ у пољопривреди и допринос развоју сточарства.
Има њих који би ме сутра женили, али ја од њих не идем, мора да буде ту негде близу…”
– Има њих који би ме женили одмах сутра да ја кажем да хоћу да се удам, али је проблем што ја од њих не могу да одем далеко… То значи, да то мора бити ту негде у близини, вели лепа Софија.
– Већ сам једном пробала, па се није славно завршило, али ја без њих не могу да живим колико год то некоме звучало смешно или сулудо….
Брак без онога што воли није је испуњавао
Након што је схватила да је брак без онога што воли не испуњава, Софија је донела храбру одлуку: вратила се својој највећој љубави, кравама.
Како сама кроз осмех каже: “Краве иду у мираз!”
Данас, Софија на породичном имању води бригу о чак 450 грла, од којих је 200 музних крава. Свака крава на њеној фарми има име, а Софија им зна сваку шару и карактер. Софија је данас препознатљиво лице друштвених мрежа где свакодневно руши предрасуде и показује да пољопривреда може бити избор младе, образоване и модерне жене.
Извор: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/9997514/sofija-plavsic-iz-backe-palanke-vodi-farmu-od-450-krava
Serbian