English
French
German
Italian
Кукуруза ће, упркос значајно мањем роду, бити довољно за домаће потребе, али многи ратари већ размишљају о промени сетвене структуре. Последњих година ова биљка све више трпи последице климатских промена, суше и високих температура, због чега се као једно од решења намеће – сирaк.
На бројним парцелама широм Србије приноси кукуруза су преполовљени, а има и њива на којима није било ни једног клипа. Управо у таквим условима све више ратара почиње да се окреће културама које су отпорније на сушу. Један од њих је и Адријан Фодор из „Фодор аграра“ у Хетину, који је пре неколико година први пут посејао сирaк.
– На нашу производњу утичу мање количине падавина него у остатку Војводине. Показало се да је сирaк знатно отпорнији од кукуруза, а захтева и трећину мање воде и хранљивих материја – објашњава Фодор.
Фодор наводи да је ове године постигао принос од три до четири тоне по јутру, и то на њивама где комшије нису имале ни један клип кукуруза. – То значи да ћемо, за разлику од њих, имати бар неку зараду – додаје он.
Иако је Србија некада била позната у Европи по производњи сирка метлаша, који је био наш заштитни знак и извозни производ, та традиција је прекинута развојем индустрије пластике и недостатком радне снаге. Данас се све више пажње посвећује протеинском и сточном сирку, као и хибридима раних група зрења које развија Институт у Новом Саду.
Један од највећих изазова јесте обезбеђивање тржишта. – Код нас људи немају навику да користе сирaк у људској исхрани, иако је здравији од пшенице и кукуруза и без глутена. Тренутно производимо црвени, сточни сирaк, а тек сада покушавамо да навикнемо сточаре да га користе – каже Фодор.
С друге стране, у свету се бележи све већа потражња за белим сирком – посебно у индустрији безглутенских производа и алкохолних пића. Највећи увозник је Кина, док унутар ЕУ предњачи Шпанија, уз константан раст интересовања.
За производњу сирка није неопходна нова механизација – све што се користи за кукуруз и сунцокрет може се применити и код сирка. Ово га чини економски прихватљивом културом за ратаре који желе да диверзификују производњу.
– Већ наредне године планирамо да преполовимо површине под кукурузом у корист сирка, али га нећемо у потпуности избацити. На ризичним њивама, где кукуруз не даје резултате, сигурно ће бити посејан сирaк – истиче Фодор.
Иако је кукуруз и даље наша најзначајнија житарica и остаће водећа култура, стручњаци сматрају да је неопходно увести више сирка у производњу, посебно на теренима где је суша најчешћа. На тај начин пољопривредници могу обезбедити стабилнију и сигурнију производњу, али и профитабилност својих газдинстава.
У свету највећи произвођачи сирка су САД, Нигерија, Судан, Етиопија и Индија, док у Европи предњаче Француска и Мађарска. У региону се бележи раст производње у Италији, Румунији, Бугарској и Молдавији.
Сирaк у Србији још увек није довољно заступљен, али климатске промене, нестабилни приноси кукуруза и растућа глобална потражња чине га културом будућности. Уколико се обезбеди тржиште и настави рад на развоју хибрида, ова биљка може постати један од кључних савезника српских ратара у борби против суше.
Serbian