Ускоро ће читав свет јести месо штампано на тродимензионалном (3Д) принтеру. А нећемо ни моћи да разликујемо право месо од штампаног, кажу стручњаци.
То није заплет из неког научно-фантастичног филма, већ стварност која се развија пред нашим очима.
Штампано месо је веома слично правом, јер 3Д штампачи користе биомастило добијено из недиференцираних стем ћелија екстрахованих из различитих врста животиња, у зависности које месо желимо да штампамо: јунетину, живину, свињетину или рибу.
У лабораторији се затим те недиференциране ћелије међусобно спајају, деле и настају ћелије масног ткива и мишића, од којих се прави биомастило. Специјализовани 3Д штампач помоћу тог мастила затим штампа слојеве меса, са веома сличном текстуром, укусом, садржајем нутритивних материја, као код правог меса.
Штампано месо има чак и исти мирис након печења, тврде.
Научници сматрају да ће се коришћењем ове технологије заштитити животна средина и у великој мери умањити утицај који на околину има гајење животиња за производњу меса.
Илустрација: Научници тврде да 3Д месо има исту текстуру, мирис и укус као и обично/ ФОТО: Printscreen Instagram/ imonirkhan
Производња меса без клања
Тродимензионално штампање хране је релативно нова технологија и још увек се истражује њена безбедност.
Кључни су материјали који се користе за 3Д штампање хране. Ако се користе безбедни састојци, храна ће бити сигурна за конзумацију. Потребно је, међутим, пажљиво пратити квалитет и порекло материјала.
Хигијена штампања и руковања материјалима је од суштинског значаја. Чисте штампане површине и стерилни услови су неопходни како би се избегла контаминација.
Тренутно не постоји свеобухватна регулатива за 3Д штампање хране.
Иако се сматра да је 3Д штампање хране безбедно, постоје потенцијални ризици као што су алергени, токсини или недовољно истражени материјали.
Израелска фарма „Алеф Фармс Лтд” користи тродимензионални (3Д) „био-штампач” и ћелије говеда да би створила специјалну штампану шницлу – розбратну.
Ова технологија омогућава производњу меса без клања, а на пример, бифтек као резултат, садржи однос мишића и масти као код правог меса. Технологија подразумева штампање живих ћелија које се инкубирају да расту, диференцирају се и интегришу, стварајући текстуру и квалитет правог бифтека.
Индивидуално креирано месо
Растућа потражња за оваквим месним алтернативама подстиче развој иновација, а компанија Алеф Фармс планира проширење свог портфолија квалитетних месних производа.
Тренутно, тродимензионално штампање хране није широко комерцијално доступно. Иако постоје истраживања и експерименти, комерцијална примена је још увек ограничена. Очекује се, међутим, да ће се ова технологија развијати и постати доступна ширем тржишту у блиској будућности.
У свету већ постоје ресторани који нуде 3Д штампане оброке. Токијски ресторан Sushi Singularity на пример, користи 3Д штампач да би креирао суши прилагођен индивидуалним здравственим потребама сваког госта. Анализом ДНК, урина и цревне флоре, свака порција се оптимизује, а гости могу да уживају у јединственим концептима као што су туњевина из култивисаних ћелија, морски јеж у праху или јапанска супа од костију, све од штампаних сировина.
Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/571724/svi-cemo-jesti-3d-stampano-meso
ФОТО: Pixabay