Сајам у Крагујевцу понудио воћне сиреве – да ли бисте их пробали?

У Крагујевцу се одржава 21. Шумадијски сајам пољопривреде. То је традиционално и највећа смотра аграра у Централној Србији која окупља пољопривреднике, фирме, удружења и задруге из околних места и општина. Ове године се организација сајма суочила са изазовима тешке производне сезоне али и поред тога излагачи су се одазвали као и посетиоци који су уживали у четири дана трајања манифестације.
На највећој смотри аграра у Централној Србији, Шумадијском сајму пољопривреде, по 21. пут окупили су се произвођачи, чланови удружења и задругари како би представили и промовисали здраву храну, старе занате и најновија достигнућа.

“Редовно посећујемо сајам у Крагујевцу, често и идемо на манифестације кад год нам се укаже прилика а наше удружење броји негде око 25 чланица, од тога је можда неких тринаест јако активно. Бавимо се старим занатима, плетењем, везом, правимо зимнице, слатки и слани програм”, каже Гордана Глишић из Удружења жена Опленац из Тополе.

“Људи траже све и свашта, чак слатко слани укуси су сада популарни типа џемићи који иду уз роштиљ, њих посебно препоручујемо гурманима. Такође ту је слатко слано грожђе у комбинацији са туршијом, љутом паприком тако неки микс”наводи Наташа Гојковић из Кнића.

Ивана Илић из Аранђеловац каже да су занимљиви воћни сиреви: “Имамо са малином, боровницом, поморанџом и јагодом, ту је и пијани качкаваљ који је у црвеном вину, а имамо и слане комбинације сирева од зачина попут рузмарина, босиљка, белог лука, ту је и козји сир у маслиновом уљу и козји сиреви са семенкама бундеве. Имамо чак и чоколадне сиреве али наравно свако има свој укус”.

Илустрација: Најбољи произвођачи и прерађивачи из Србије сјатили се на сајаму у Крагујевцу

Горан Спасојевић из Удружења воћара и виноградара “Црвени брег” из Лапова набраја од чега све праве ракију: “Лоза, шљива, јабука, крушка, дуња а након тога долазимо до мало егзотичнијих ракија од трешње, вишње а онда имамо и још егзотичније од тога попут ракија од мандарине, банане, наранџе, пиринча, купуса, парадајза. Од свега може ракија да се направи где год има природног шећера. Нисмо пробали још од мушмуле, то ћемо можда да пробамо ове године ако је уопште има јер ова година је била катастрофална, од воћа немамо ништа, то је страшно.”

И поред тешке производне сезоне произвођачи су се одазвали у великом броју организаторима Шумадијског сајма пољопривреде.

Снежана Живановић- Катић, чланица градског већа Крагујевца за равномерни и одрживи развој града и села, сублимира утиске након тешке године за пољопривреднике: “Искрено ова година је једна од најтежих за пољопривреднике, нема шта није тукло по селу, од мраза, суше, разних пожара и имали смо један страх и бојазан да ли ће бити добар одзив излагача, како ће то све изгледати али на наше задовољство већина излагача се поново појавило а и неки нови су се прикључили. Морали смо да откажемо изложбе у сточарству због болести, изложбу крава, изложбу свиња, оваца а све су то традиционални делови програма али због епидемија нисмо ризиковали.

Ове године Радиша Радисављевић из Деспотовца је решио да обори сопствени државни рекорд у тежини и пречнику скуваног качамака од 101 килограма тежине и пречника од 177 центиметара ширине.

“За добар качамак је потребан велики казан, вода, со, хладно цеђено сунцокретово уље, брашно са воденице поточаре, овде колико воде толико брашна иде, што мање воде мање брашна. Поента је укувати претходно воду, у овом случају иде 67 до 70 литара воде, на то иде килограм соли, два литра уља и све се то укува, да бисмо пропорционално имали једнаку сланоћу воде, а касније и скуваног теста. Онда иде неких 47 до 50 килограма брашна, све се то лепо укува, онда сипамо на велики сто, развучемо и делимо свим посетиоцима сајма.”

Илустрација: Богата понуда ракије

На сајму посетиоци су могли да виде старе алате и оруђа која су се некад користила, док су у исто време загледали роботизоване машине најновије технологије.

Љубиша Стевановић- директор Пољопривредно ветеринарске школе са домом ученика у Рековцу: “Ту се налази рало за говеда, затим ту је дрљача, па ручна мељача, па алат за ручно круњење кукуруза и то су све предмети које смо ми скупили. Једни од тих предмета су и са мог имања. Сећам се да сам почетком седамдесетих заједно са дедом сачувао те алате уз реченице да и ови предмети могу да обраде земљиште”.

Што се тиче нових машина и алата Младен Радојковић из фирме Тенк наводи: “Мењају три до четири радника са тримерима свака од њих, откос је доста велики, креће се од 55 до 110 цм, све зависи наравно од модела косилице, штеди време, штеди енергију и у крајњем случају штеди новац, ово је дефинитивно будућност што се тиче пољопривреде, посебно воћарства, вртларства, предела који су тешко приступачни”.

Шумадијски сајам пољопривреде и ове године понудио је разноврсни програм посетиоцима који су уживали у сва четири дана манифестације.

Извор: https://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/sumadijski-sajam-a-na-njemu-slatko-slani-ukusi-kacamak-od-sto-kila-stari-i-novi-alati%E2%80%A6_1654728.html