Поточарка (лат. Nasturtium officinale) је проглашена за најздравију биљаку на свету, иако њена употреба сеже дубоко у људску историју. Због својих лековитих својства прозвана је и водена краљица зато што расте искључиво близу чисте воде, али и у потоцима. Тамо где има поточарке слободно можете пити воду јер је изузетно квалитетна и чиста. У нашем народу ова биљка је позната и под именима: драгушац, угас, крстовник, дрезга, водена креша…
Ценио је Хипократ
Води порекло из подручја Евроазије али се проширила по целом свету, па одавнина расте и код нас. Грчки лекар и отац медицине Хипократ изузетно је ценио ову биљку и препоручивао је за лечење плућа, зубобоље, болести грла, гушавости и промуклости. Код античких Грка, Египћана и Римљана, била је позната као снажно средство за враћање енергије. У Египту су пили сок од поточаре како би одржали снагу. Поточарка је била омиљена салата на јеловнику римских царева, јер се веровало да рашчишћава мисли и помаже у доношењу важних одлука. Персијски војници су је јели како би задржали здравље и снагу за дуготрајне маршеве и борбу. Заслуга за ширење поточарке у Европи припада Наполеу који је управо због њених бенефита по људско здравље захтевао да се гаји у Француској одакле се проширила на Енглеску и остатак старог континента.
Илустрација: Поточарка може да се гаји и у саксији или још боље хидропонски диретно у води
Колико је поточарка заиста здрава доказују и савремена истраживања. Проглашена је за најздравију биљку на свету и добила 100 од 100 поена па је убедљиво је тријумфовала у односу на кинески купус (91,99 поена), блитву (89,27 поена), цвеклу (87,08 поена) па чак и спанаћ (86,43 поена).
Поточарка је вишегодишња зељаста биљка, чија стабљика пузи по земљи или плива по води. На први поглед подсећа на матавилац јер има сличне листове, али потпуно другачију укус. Има чупав корен, стабљика јој је при дну углавном полегнута са коренчићима на доњим чворовима док је у горњем делу усправна. Стабло је меснато и може да порасте до 60 цм, док су листови сјајни, округласти, сочни, тамно зелене боје и наизменично постављени. Одликује се оштрим мирисом и љутим, горкастим укусом који подсећа на ротквицу. Расте у чистим потоцима, плитким рекама и јаругама, а цвета ситним белим цветовима од маја до септембра. Има плодове величине око један сантиметар који су скупљени у дуге комушке. Има је у равничарским али и планинским крајевима.
Иако је првенствено самоникла биљка данас је култивисана и може се гајити и у баштама. Сеје се директном сетвом током пролећа и јесени, али се може узгајати хидропонски у посуди са водом или се засеје у саксију која се стави у посуду са водом јер јој је потребна константна влага. Клија за само неколико дана, а за употребу стиже за већ за 7 до 14 дана.
Млади листови и изданци самоникле биљке се беру за јело од јесени до краја пролећа. У време цветања током лета не треба је користити за јело јер има оштар, горак укус. Старије, чвршће стабљике поточарке нису за јело. Може и да се осуши па да се користи као зачин. Приликом брања посебно у природи треба обратити пажњу да ли су се за листове поточарке причврстиле ларве водених инсеката. Да би се уклониле довољно је једно време поточарку оставити у сланој води и ларве ће отпасти, а потом листове темељно опрати. Поточарка се користи у свежем стању као салата, додаје се јелима као зачин, користи се за умаке и врло је цењена у макробиотици.
Илустрација: Најчешће се користи у свежем стању као салата
Шта све лечи?
Поточарка је богата витаминима А, Ц, Е, К и Д, минералима, гвожђем, калијумом и јодом. Млади листови поточарке богате су каротеном, а семенкама имају готово 25% етеричног уља које садржи сумпор. Поточарка има веће количине гвожђа од спанаћа и витамина Ц од лимуна и поморанџе.
Свеж исцеђен сок од поточарке користи се за јачање имунитета, али и као народни лек за јетру, жуч, бубреге. У народу је позната као средство за ублажава болести дисајних путева, помаже код срчаних обољења, болести бубрега и мокраћних канала, поспешује рад метаболизма, чисти плућа и крв, помаже код умора и малаксалости, повољно делује код дијабетеса, ублажава грозницу, помаже код обољења јетре, лечи кожне тегобе, стимуше раст косе, олакшава реуматске тегобе, а добра је и за дијабетичаре.
Позната је и као природни антибиотик, диуретик, чистач организма, помаже код зубобоље, а може да користи и као облог јер чисти и зацељује оштећену кожу, делује против мрља и пега. Једино се не препоручује трудницама јер може да изазове проблеме, па је најбоље избегавти њену употребу током благословеног стања.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay