Савет стручњака: Како вратити родност крушкама

Није реткост, поготово у брдско-планинским пределима у којима земљишта нису погодна за гајење воћака, да стара стабла квалитетних сорти крушке, било да је реч о окућници или читавим воћњацима, дају слаб и неквалитетан, или чешће, никакав род. Раније се сматрало да то тако мора да буде, таква су земљишта, клима и воћари ништа нису предузимали да воћкама врате родност. Развојем науке, стварањем нових сорти и повећањем свести да се из воћњака подигнутим на таквим земљиштима, уз поправке, може остварити добит, у старим засадима крушака је почело више да се улаже.

Узроци не могу да се промене, али се могу поправити. Зна се да су најчешћи узроци неродности или слабе родности крушке првенствено неповољни природни чиниоци као и лош избор сорти, неправилно одабране сорте опрашивача, предубока садња, претерана бујност и изнуреност стабала. Често крушке уопште не рађају или дају врло слаб род због неправилно изабраног земљишта или положаја. Оне могу редовно да дају обилан род само ако су засађене на дубоком и аерираном земљишту, оптималне плодности.

Ако су за њих одабране неодговарајуће парцеле требало би радити на томе да се такво земљиште што пре и што боље поправи. Лака и песковита земљишта се поправљају обилним ђубрењем стајњаком, а тешка, збијена и влажна дренажом, хумификацијом и евентуално калцификацијом. Да би се попрака земљишта обавила правилно и правовремено, потребно је обавити контролу плодности земљишта и на основу резултата анализе као и препорука и савета за ђубрење, исто обављати како у периоду вегетације тако и у току периода зимског мировања, како природним тако и вештачким ђубривима.

Илустрација: Да би се обновило земљиште ђубрење се препоручује и у периоду мировања воћа

И положаји, односно експозиције терена, географска ширина, надморска висина и клима, често могу да буду узрок неродности крушке. У влажним крајевима јужни положаји су погодни чак и на надморским висинама испод 100 м за све па и зимске сорте крушака. С друге стране, у аридним рејонима и на мањим надморским висинама јужни положаји су непогодни због недостатка влаге, а источни због опасности од мразева за време цветања крушке. И отворени положаји који су изложени јаким ветровима нису погодни зато што у периоду цветања ветар исушује жигове тучка цветова крушака и тиме отежава оплодњу, а пред зрење кида плодове. Недостаци непогодних положаја тешко се отклањају. Једино се бољом негом воћака, правцем редова север – југ због равномерног осветљавања терена, подизањем ветрозаштитних појасева и примереном заштитом против позних пролећних мразева родност крушака може побољшати.

Неправилан избор сорти опрашивача је такође важан разлог неродности ових воћака. До краја прошлог века у многим крајевима наше земље подизали су се засади искључиво с једном сортом чија су стабла сваке године обилно цветала, али практично нису доносила род, осим ако је сорта била склона партенокарпном образовању плодова јер су изостали опрашивачи. Због тога је неопходно да се приликом подизања савремених и интензивних засада поред главних, изаберу и адекватне сорте као опрашивачи. А у старим засадима, у којима стабла обилно цветају, они се могу накнадно посадити. Боље је садити сорте опрашиваче поред главне осрте у реду него садити посебне редове сорте опрашивача.

Илустрација: Превелика бујност је, код свих врста, у супротности с родношћу воћака

Крушке предубоко посађене такође слабо напредују и дају оскудан или никакав род, нарочито ако је земљиште тешко, збијено и хладно. Зато би приликом садње требало водити рачуна да се саднице воћа не засаде превише дубоко. Па тако, саднице на сејанцу дивље крушке могу да се засаде највише 5 цм дубље него што су биле у растилу, а на вегетативној подлози дуњи највише 10 цм дубље. Пракса је показала да ако су крушке дубоко посађене, грешке ће се приметити још док су стабла млада, онда је најбоље да се правилно и у периоду зимског мировања изваде из земље и поново засаде на прописну дубину. Ако се грешка открије када су воћке већ у другој, трећој вегетацији или старије, тада се препоручује да се око сваког стабла откопа земља у облику чиније, све до кореновог врата јер ће се тако побољшати ваздушни, топлотни и водени режим у зони корена воћке, чиме ће се подстаћи вегетативни пораст, образовање цветних пупољака, боље заметање плодова и уопште обилнија родност стабала.

Превелика бујност је, код свих врста, у супротности с родношћу воћака. Да би могле да образују цветне пупољке, крушке, а посебно оне које су окалемљене на генеративним подлогама, морају у својим ткивима да имају уравнотежен однос угљенохидратне хране и минерализованог азота. Када се таква стабла обилно ђубре азотним ђубривима и оштрије орезују, мислећи да ће се тако смањити бујност круне, добију се супротни резултати јер при обилном ђубрењу азотом или при оштријој резидби, крушке расту претерано бујно, а родност слаби или изостаје.

Мр Небојша Младеновић, ПССС Врање

Извор: https://www.agrotv.net/na-koji-nacin-nerodnim-kruskama-vratiti-rodnost/