Реч стручњака: Како се изборити са климатским променама

Пораст температуре и све чешће суше представљају велики проблем српској пољопривреди која се огледа у потреби за водом. Потребе за наводњавањем у Србији су из године у годину порасле због климатских промена и износе 15-25% у зависности од културе.

У наредном периоду очекујемо још сушнијре периоде, тако да морамо да се суочимо с новим изазовима и будемо спремни да на нашим пољимљ постижемо завидне резултатае у приносима гајених култура.

Код нас се наводњава око 3% пољопривредног земљишта што је јако мало у односу на развијеније земље. Наш наредни циљ биће улагање у инфраструктуру за наводњавање а наводњаване површине и даље представљају веома мали удео у укупну пољопривредну производњу.

Најчешћи усеви на нашим пољима су ниже новчане вредности а један од главних разлога за то јесте немогућност наводњавања.

Највеће површине су под културама које не доносе велики профит – кукуруз, пшеница, сунцокрет, соја, јечам и шећерна репа. Са адекватним наводњавањем производићемо усеве са већом додатом вредношћу.

Илустрација: Због суше наводњавање постаје неопходно посебно за кукуруз

Kлиматске промене имале су огроман утицај на пад приноса као и смањење улагања пољопривредних произвођача за пуним агротехничким мерама које би бар мало дале веће приносе гајених култура.

Потребе за наводњавањем

Уколико небуде довољно воде морамо наводњавање заснивати на примени редукованог и интервентног режима заливања са циљем уштеде воде. То практично значи смањење норме заливања до вредности која неће значајно смањити висину и квалитет приноса и заливање само у критичним фенофазама развоја биљака.

Србија је добро покривена каналима али је потребно очистити канале од вегетације, измуљивање, реконструкцију агрегата, санација грађевинских објеката.

Примена различитих природних мера може да допринесе смањењу негативних последица поплава. Посебно применом природних мера задржавања воде као што су системи конзервацијске обраде, базени за задржавање воде. Ове мере могу да успоре отицај воде и задрже већу количину воде у земљишту што би утицало на смањење ризика од ерозије, бујица, поплава и деградације земљишта. Земљиште би тиме побољшало своју продуктивну способност и вододрживост.

Илустрација: Рејонизација пољопривредне производње односно гајење култура према климатским и земљишним условима све потребније

Потребно је и увести праксе одрживог коришћења земљишта како би се повећала количина органског угљеника у њему. Поред тога ће у будућности сигурно бити потребно извршити и рејонизацију пољопривредне производње односно гајење култура према климатским и земљишним условима и расположивим водним ресурсима..

У условима климатских промена потребно је гајити културе којима одогварају новонастали климатски и земљишни услови. Такође, у подручјима где се очекују велики дефицит воде, а нема расположивих водних ресурса за наводњавање треба гајити културе које су толерантне на недостатак воде.

Наш циљ биће кренути са спровођењем мера ублажавања и прилагођавања пољопривреде на измењене климатске услове.

Драган Мијушковић, ПССС-Јагодина

Извор: ПССС