Ресорно Министарство објавило податке о цени и производњи пшенице

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС)  у 2023. години произведено је 3,4 милиона тона пшенице на површини од 682.246 ha уз просечан принос 5,1 t/ha. (Прилог 1.) Према саопштењу РЗС од 01. фебруара 2024. године у јесењој сетви засејано је 543.762 ha, за 18,3% мање у односу на прошлу годину, а у поређењу са десетогодишњим просеком јесење сетве (2013 – 2022), површине под пшеницом смањене су за 8,4%.

Домаће тржиште

Према подацима РЗС у 2023. години извезено је око 774 хиљада тона зрна пшенице (са производима прерачунатим у зрно 1,2 милиона тона). Остварени извоз мањи је за 10 % у односу на 2022. годину. На смањење извоза утицала је мања извозна тражња (логистички проблеми при извозу Дунавом и неконкурентна цена). (Прилог  2.)

• У периоду од почетка тржишне 2023/24 године до јануара 2024. године (седам месеци), према незваничним подацима Управе царина извезено је пшенице и производа од пшенице 730.041 тона (прерачунато на зрно), што је за 17% више у односу на исти период прошле године.
• У 2023. календарској години кретање цене пшенице на (Продуктна берза Нови Сад) има тренд пада. Кретање светских цена, притисак украјинске пшенице на европско тржиште, као и рекордна производња уз високе прелазне залихе разлог су овог тренда. Максимална просечна цена бележи се у јануару и то 34,48 дин/kg без ПДВ, а минимална у октобру 19,29 дин/ kg.
• Од средине месеца октобра, на Продуктној берзи Нови Сад повећана је тражња, док је понуда остала слаба. То није условио значајну промену просечне цене. Просечна октобарска цена пшенице износила је 19,29 дин/kg без ПДВ-а ( 21,22 дин/kg са ПДВ-ом), нижа за 2,58% у односу на септембарску цену. У новембру, купци су потраживали пшеницу са различитим параметрима квалитета, а цене су се кретале од 19,20 до 24,00 дин/kg без ПДВ-а. Просечна цена за месец износила је 20,35 дин/kg без ПДВ-а (22,38 дин/kg са ПДВ-ом) и у односу на претходни месец виша је за 5,5%. У децембру просечна месечна цена остала је на приближном нивоу и износила је 20,89 дин/kg без ПДВ-а (22,98 дин/kg са ПДВ-ом). Интересовање за пшеницом током јануара месеца било је велико али је понуда била слаба. Без обзира на однос понуде и тражње код кретања цене у односу на децембар бележи се пад од 4,55%. Наиме, просечна месечна цена износила је 19,94 дин/kg без ПДВ-а (21,93 дин/kg са ПДВ-ом). Упоређујући са ценом на почетку посматраног периода (октобар 2023 – јануар 2024.) децембарска просечна цена је за 3,37% виша. У недељи 12-14. феруар на Продуктној берзи Нови Сад просечна цена износила је 18,90 дин/kg без ПДВ-а (20,79 дин/kg са ПДВ-ом).

Светско тржиште

Према фебруарском Извештају америчког Министарства пољопривреде (USDА) у односу на претходну јануарску прогнозу за пшеницу за 2023/24 тржишну годину на светском нивоу, производња је повећана за 0,8 милиона тона на 785,7 милиона, захваљујући првенствено већој производњи за Ирак и Аргентину. Светска потрошња је повећана за 1,1 милион тона на 797,5 милиона, углавном на већу употребу хране, семена и индустрије у Индији, где Влада наставља да продаје резерве за решавање инфлације цена. Светска трговина је подигнута 1,2 милиона тона до 210,7 милиона уз већи извоз Украјине, Аргентине, Аустралије и Турске која је више него надокнадила смањени извоз из Уједињеног Краљевства и Бразила. Предвиђене крајње залихе за 2023/24 смањене су за 0,7 милиона тона на 259,4 милиона, што је најнижи ниво од 2015/16. (Прилог 4.)

• Генерално, кретање цене пшенице на светском тржишту у 2023. години има тренд пада, а исти тренд пратила је цена пшенице на Продуктној берзи Нови Сад. Средином године, у јуну и јулу, забележен је раст, значајнији на берзама у Чикагу и Паризу, сходно неповољним временским приликама и прогнозама стања усева. Након тога је уследио пад цена првенствено на европском тржишту услед  неуспелих преговора о продужетку Споразума о црноморском коридору за житарице и  на крају, истека истог. У октобру цена на америчком тржишту има благи раст који су узроковали  неповољни временски услови тј суша у произвођачким регионима САД и раст тражње.
• Друге недеље фебруара (на дан 09.02.2024.) на берзи у Чикагу цена пшенице износи 203,46 €/t, а у Паризу 209,50 €/t. У односу на цене на исти дан 2023. године цена пшенице у Чикагу нижа је за 21%, а у Паризу за 33%. (Прилог 3.)

Политика:

 Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на основне подстицаје у биљној производњи од 18.000 динара расписан је 1. фебруара и трајаће до 1. марта 2024. године. Право на подстицаје имају искључиво пољопривредни произвођачи који пријављено земљиште и обрађују – у своје име и за свој рачун. Субвенције неће моћи да користе власници земље који ту земљу заиста не обрађују, већ је дају у закуп другом лицу. Пре подношења захтева за остваривање права на ову врсту подстицаја, неопходно je да пољопривредник изврши обнову регистрације за текућу годину у еРПГ. Подстицаји се остварују по површини биљне производње за засејане, односно засађене и пријављене површине под одговарајућом биљном културом, до највише 100 хектара. Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети захтев за подстицаје на порталу еПодстицаји.

• Уредба о ограничењу висине цена нафтних деривата којом је цена дизел горива за регистрована пољопривредна газдинства утврђена на нивоу од 179 дин/l је и даље на снази. Пољопривредни произвођачи могу утакати у погонске резервоаре пољопривредних машина и посуде за транспорт деривата нафте у максималној количини до 100 литара, за површине уписане у Регистру пољопривредних газдинстава на дан ступања на снагу ове уредбе и засејане, односно засађене површине обрадивог пољопривредног земљишта под одговарајућом биљном културом до количина потребних за обраду, а највише до 100 хектара.
• Према Правилнику о условима, начину и поступку за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе на моторно гориво које се користи за пољопривредне сврхе („Службени гласник РС“, број 115/2023) регистровани пољопривредни произвођачи могу остварити право на повраћај плаћене акцизе на гориво у износу од 50 динара по литру до 100 литара по хектару пријављене површине, до 100 хектара. Захтев за остваривање права на рефакцију плаћене акцизе подноси се Управи за аграрна плаћања у онлајн форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр односно електронског Регистра пољопривредних газдинстава (еРПГ). У делу „Рачуни за гориво“ корисници могу да додају рачуне/фактуре за гориво – дизел и биогориво купљено у велепродаји, увозне фактуре за гориво купљено из увоза и гориво купљено путем корпорацијске картице. Фискални рачун мора да садржи и податке о купцу, врсти, количини и вредности набављених деривата нафте и биогорива. Да би поднели захтев за поврат акцизе, потребно је да пољопривредници поседују фискалне рачуне на којима ће, када је реч о пољопривредницима који су физичка лица, стајати број пољопривредног газдинства (БПГ) или ЈМБГ носиоца газдинства, односно ПИБ у случају да је подносилац правно лице, односно предузетник. (Изузетно у периоду од 1. јануара 2024. године закључно са 31. јануаром 2024. године, фискални рачун није морао да садржи посебну идентификациону ознаку која указује да је у питању регистровано пољопривредно газдинство у складу са прописима којима се уређује фискализација, а у том случају се уместо БПГ на фискалним рачунима уноси ЈМБГ или ПИБ).
• Европска комисија је 12. фебруара 2024. године усвојила Уредбу (ЕУ) 2024/587 о утврђивању одступања од Уредбе (ЕУ) 2021/2115 Парламента и Већа у погледу примене стандарда за добре пољопривредне и еколошке услове земљишта (стандард GAEC) 8, датума прихватљивости расхода за допринос из EAGF-а и правила о изменама стратешких планова у оквиру ЗПП-а ради измена одређених екошема за годину захтева 2024. Наиме, услед комбинације геополитичких догађаја и временских непогода пољопривредници имају проблеме с поштовањем захтева да се минимални удео обрадивог земљишта намени за непроизводне површине и обележја, што у одређеним случајевима може имати знатне краткорочне последице на њихове приходе и угрозити одрживост њихових делатности. Овом уредбом омогућава се одступање од првог захтева у оквиру стандарда за добре пољопривредне и еколошке услове земљишта GAEC 8, а државе чланице могу одлучити да за годину захтева 2024. пољопривредници и други корисници на које се тај стандард примењује први захтев у оквиру тог стандарда могу испунити тако да минимални удео од најмање 4 % обрадивог земљишта на нивоу пољопривредног газдинства намене за: непроизводне површине и обележја, укључујући земљиште остављено на угару; и/или  усеве који вежу азот; и/или  пострне усеве. При гајењу пострних усева и усева који вежу азот не смеју се употребљавати средства за заштиту биља. За пострне усеве државе чланице треба да примене фактор пондерисања 1. Примена је од 1. јануара 2024. године.

 Актуелности:

 У Републичком заводу за статистику, 30. јануара 2024. године, одражана је конференција за медије на којој су саопштени први резултати Пописа пољопривреде 2023. Попис пољопривреде обављен је од стране Републичког завода за статистику у периоду 1. октобра – 15. децембра 2023. године. Примењена методологија је у складу са препорукама ФАО (УН) и важећим Уредбама ЕУ. Коначни пописни резултати биће објављени у дисеминационој бази на сајту Републичког завода за статистику, сукцесивно, у току 2024, а најкасније до краја 2025. године. Објављено је Саопштење са првим резултатима Пописа пољопривреде 2023. које се може преузети на https://stat.gov.rs/media/377378/saopstenje-za-javnost-2024-prvi-rezultati.pdf. Посебне публикације са анализом стања у области пољопривреде биће објављене до краја 2024. године. Детаљније на сајтовима РЗС-а и Пописа пољопривреде 2023: stat.gov.rs,  popispoljoprivrede.stat.gov.rs.

Извор: МПШВ