Регенеративна пољопривреда на све више поља

 Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Бојан Врањковић казао је да се принципи регенеративне пољопривреде, већ примењују неколико година у Србији. “Бољитак који доноси регенеративна пољопривреда могу да осете сви. Добија се квалитетнија и здрава храна, која има минимални негативни утицај на животну средину”, казао је он. Врањковић је нагласио да је обавеза свих нас да оставимо очувано земљиште и за будуће генерације и да се успешно изборимо са свим изазовима са којима се сусрећемо, међу којима су и климатске промене у чије последице смо се већ уверили. “Регенеративна пољопривредна производња није пролазни тренд већ покрет који може обликовати будућност пољопривреде”, казао је он и најавио да ће Влада Србије наставити да улаже значајне напоре у обезбеђивању одрживих пољопривредних пракси у Србији.

Члан Управног одбора Савета странијх инвеститора и регионални директор ЕБРД за Западни Балкан, Матео Коланђели казао је да је регенеративна пољопривреда важна тема која се тиче одрживе производње хране и ублажавања климатских промена, и да је то прилика за српске пољопривреднике да се интегришу у међународне ланце вредности.  “Агробизнис је кључни приоритет за ЕБРД у Србији и ми ћемо наставити да финансирамо приватни сектор, али и критичну инфраструктуру за наводњавање потребну за јачање конкурентности и отпорности српске пољопривреде на климатске промене”, истакао је он. Директор за климатске промене ЕБРД Томас Боурит нагласио је да је регенеративна пољопривредна производња тема од кључне вредности за сигурност хране и конкурентности прехрамбеног сектора Србије. Он је навео да је усвајање регенеративних пољопривредних пракси које одржавају и побољшавају здравље земљишта, али и промовишу ефикасност ресурса и већу отпорност на климатске промене кључна полуга за суочавање са изазовима прехрамбеног сектора у 21. веку. Подсетио је и да се Европска унија (ЕУ) обавезала на амбициозне циљеве у вези са одрживом производњом хране у складу са законом уније о клими. “Финансијски сектор, укључујуци ЕБРД, све више узима у обзир утицај климатских промена и деградације животне средине и регулаторног окружења које се брзо развија у својим одлукама за алокацију капитала. Појављују се и нови финансијски инструменти који подржавају транзицију ка одрживој пољопривреди, укључујуци и комбиновано финансирање, али и финансирање емисијом угљеника”, казао је он. Експертиња за климатске промене и одрживу проитводњу хране ФАО УН Сандра Корси казала је у видео обраћању овом скупу да је овакав приступ пољопривреди веома важан јер је то питање привредног развоја и Србије и Западног Балкана. Према њеним речима треба подстицати јавно-приватну сарадњу како би осигурали да одрживост буде тржишно вођена и економски одржива. “Важно је подсетити да смо ми последња генерација која може да обезбеди будуцност пољопривреде, што је изазован задатак, али и прилика без преседана”, нагласила је Корси. Она је навела и да праћење онога што се дешава са деградацијом земљишта показало да постоји 600 различитих врста које су близу истребљења због пољопривреде. ” Пратимо и климатске промене и процењује се да ће температура у целом свету порасти за 1,5 степени до 2050. године , док ће температура воде да порасте за пет степени, све то ће утицати на стотине милиона људи. То су глобална питања која ће постати реалност на локалу и сваког од нас то треба да интересује”, казала је Корси.

Према њеним речима, процењује се и да ће до 2050. године број становника на земљи порасти на 10 милијарди, а то би значило да се на постојећи број људи дода цела Индија и Кина, што је како је нагласила “раст без преседана”. “Због тога морамо повећати производњу хране и то за 30 до 40 одст у поређењу са нивом од 2020. године” , рекла је она и додала да је велики јаз када је реч о расположивом земљишту које је било расположиво 2010. и које ће бити потребно 2050. “Налазимо се на критчној тачки и потребно је да препознамо и одмах делујемо”, нагласила је Корси и додала да заштита животне средине има конктетне утицаје на животе људи одмах. “Покровни усеви су такви усеви који се гаје између два главна усева и по правилу њихови жетвени остаци се не уносе у земљиште него остају на површини као мртав биљни материјал, односно малч. А
међуусеви су такве биљне врсте које се сеју у или са главним усевом”, објашњава Флориан Фаркаш, пољопривредник и саветодавац. У Србији има спорадичних покушаја бављења регенеративном пољопривредом, а у Европској унији се овим газдинствима обезбеђују такозвани карбон кредити. Поједине прехрамбене компаније донеле су стратегије коришћења усева по овом систему.

“Доминантно у Банату имамо тежа земљишта по механичком саставу. Не могу сва земљишта да буду у регенеративној пољопривреди из простог разлога што због својих физичких особина с једне стране и због оцедности односно влажности”, наводи Богдан Гаралејић, из Института “Тамиш” Панчево. На стручном скупу Савета за регенеративну пољопривреду који је одржан у Зрењанину, истакнут је проблем што се самоодрживост парцеле и профит од око 50 одсто оваквим начином рада очекује тек након осам година.

Марко Бојин

Комапнија “Генеза” из Кањиже производи поврће за глобално познату прехрамбену корпорацију “Нестле”. Како су одлучили да прихвате њихов предлог да све то раде по новим такозваним регенеративним принципима еколошке пољопривреде испричао је руководилац производње у тој фирми и Марко Бојин.
Марко Бојин руководилац производње: “Наш пут пре три године је почео имплементирањем нових технологија као што су зеленишно ђубриво, пошумљавање, једна од основних ставки како би се спречила сама ерозија и уништавање тла, имплементирали метеоролошку станицу на нашим пољима, даје информације како правилно да рукујемо заливним системима , и не заливамо напамет, него генерално по тим добијеним параметрима. Бојин је објаснио да је прелазак на нове принципе произвидње захтевао још неке промене у њиховој организацији.: “Коришћење микробиолошких препарате помажу у биоразградњи жетвених остатака, коришћење природно гранулисаног хумуса помаже свакако при добијању на квалитету земљишта, успели да смањимо употребу пестицида за 10 до 15 посто. Један од последњих пројеката, куповина робота на соларни погон, који нам помаже, његова улога је сетва и садња, плевљење корова” објаснио је Бојин за Радио Београд.

Извор: РТВ; РТС, Ради Београд