Ратари све мање сеју кукуруз, све више прелазе на сунцокрет

Трактори широм Србије већ излазе на њиве и по писању локалних медија пролећна сетва се захуктава. Искуства ратара из претходних година определиће ове сезоне избор сетвених култура можда и више него ранијих година. Тако би сунцокрет, по оцени аналитичара, могао да заузме знатно веће површине углавном науштрб соје, али делимично и кукуруза, који већ неколико година због суше бележи мање приносе.

Сунцокретово зрно постаје све популарније јер је ова уљарица у протеклој сезони постизала добру цену, али опредељење за ову културу на првом месту диктирају климатске промене. Сунцокрет много боље подноси сушу у односу на друге житарице и солидно рађа и у годинама са мало падавина.

Истовремено и површине под кукурузом, како сматрају аналитичари, могле би да буду мање ове године.

Према подацима Републичког завода за статистику за 2025, жетвене површине кукуруза износиле су 975.442 хектара. Остварена је производња од око 4,2 милиона тона уз просечни принос од 4,4 тона по хектару. Та количина била је за 16,8 одсто мања у односу на 2024. и за чак 30 одсто мања у односу на десетогодишњи просек, објавило је у последњем извештају Министарство пољопривреде.

Како за „Политику” каже др Горан Бекавац, један од водећих домаћих стручњака с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, површине под кукурузом засигурно ће бити мање ове године.

– За колико, то је у овом моменту тешко рећи. Очекујем да ће бити посејан на плус, минус 800.000 хектара. Разлог томе су вишеструки неповољни услови у последњих пет година – каже наш саговорник и подсећа на суперћелијске олује које су 2023. године десетковале род на одређеним локалитетима. Само у Новом Саду било их је три, а две су, како истиче, биле страховито јаке.

– Још један од разлога је прилично скромна цена коју је кукуруз постизао, а уз то су забележени и прилично мањи приноси. Ситуацију додатно компликује и то што се приликом извоза обавезно захтева тест на присуство афлатоксина – истиче Бекавац. Ово је проблем, додаје, који имају све државе у региону: Мађарска, Хрватска, Босна и Херцеговина, Румунија, делови Бугарске па чак и Италија.

Илустрација: Сунцокрет много боље подноси сушу у односу на друге житарице и солидно рађа и у годинама са мало падавина

Како каже, све ове државе имају сличне и огромне проблеме који раније нису постојали, док сада промена климе, високе температуре и стрес биљака због мањка падавина намећу тешку борбу са афлатоксином.

– Дакле, када фармер крене да рачуна и прави своју математику, долази до закључка да му кукуруз баш и није толико исплатив. Посебно велики произвођачи који су оријентисани на тржиште. Зато се све више опредељују за озиме културе, посебно пшеницу и јечам – напомиње он. Те биљне врсте захваљујући дугој вегетације приме више влаге током године и ризик је стога мањи у односу на кукуруз, али и соју на првом месту. Сунцокрет је стога све чешћи избор ратара.

Према речима нашег саговорника, сунцокрет је најтолерантнији на климатске промене, посебно због снажног корена који хвата боље влагу из дубљих слојева земљишта. Зато ће засигурно заузимати све веће површине, а соја све мање јер је она највише угрожена и очекујемо драстичан пад површина.

Прошле године, у односу на 2024, производња сунцокрета у Србији била је већа за 2,9 одсто, а у односу на десетогодишњи просек за око 2,4 процента. Производња је такође протекла уз проблеме у вези са високим температурама и сушом, али је ова уљарица свакако претрпела мање губитке него остали пролећни усеви.

– Да ли ће сунцокрет бити биљна врста у будућности? Мислим да не. Углавном због плодореда и то је највећи проблем у односу на пшеницу и кукуруз. Јер је препорука да се сунцокрет на истим површинама сеје тек сваке пете године – истиче др Горан Бекавац.

Илустрација: Сунцокрет је најтолерантнији на климатске промене, посебно због снажног корена који хвата боље влагу из дубљих слојева земљишта

Према његовом мишљењу, уколико би се ратари определили за промену сортимента и хибриде кукуруза краће вегетације, променили технику гајења, врло брзо бисмо могли да повећамо приносе са 4,5 на седам, па и осам тона по хектару.

У извештају Министарства пољопривреде наводи се да је оптималан период за сетву кукуруза у нашим условима од 5. до 25. априла. Најбитнији услов је да температура земљишта на дубини сетве (пет до осам центиметара) прилагођено типу земљишта) достигне минимум 10 до 12 степени Целзијуса.

У последње време примећује се тенденција све раније сетве. Пољопривредни произвођачи започињу сетву око 20. марта, што је веома рано због могућности појаве касних пролећних мразева или чак труљења и пропадања семена. Постоји низ оправданих разлога за рану сетву, али свака сетва пре оптималног рока и у неадекватним условима носи са собом одређени ризик – наводи се у извештају и додаје да је избор хибрида од кључног значаја за сетву, те и рока сетве, а треба да буде прилагођен и парцели и региону у којем се кукуруз гаји. Препорука је посејати више различитих хибрида, различитих група зрења, јер тако може да се осигура производња и обезбеди већи принос, а самим тим и профит.

Извора: https://www.politika.rs/scc/clanak/747605/da-li-je-suncokret-biljka-buducnosti