Ракија из Шумадије осваја Америку, Кину и Европу

Породица Алексић у селу Губеревац код Кнића се више од две деценије бави производњом врхунских дестилата ракије. Последњих година све више улажу и у сеоски туризам спајајући све оно по чему је Шумадија позната – попут боравка у кућама, окружених шумама и воћњацима, уз чашицу шљивовице на столу и домаће специјалитете.

Обронци планина у Шумадији , ливаде и поглед који обухвата села гружанског краја идеални су за домаћи туризам. Породица Алексић је у селу Губеревац код Кнића годинама улагала у етно амбијент смештен између воћњака и шума што је привукло туристе из целог света.

“Овде када сте најуморнији или када сте нерасположени само седите на клупицу, погледајте околину око вас и расположење је одмах ту. Ја печем коре на шпорету смедеревцу, правим пите са сиром и кајмаком, правим домаће кисело млеко, ту су и љуте папричице, сезонска салата, разне чорбе и супе, па су ту и неки домаћи колачи који су одавно заборавлени, ванилице, пите са јабукама, вишњама, салчићи, ораснице и то је нешто што странце одушевљава. Пошто ми имамо двоје деце и петоро унучади ми се надамо да ће они да крену нашим стопама. Од туризма може лепо да се живи, лепо да се заради али мора да се ради”, казала је Владанка Алексић.

Илустрација: Породица Алексић у селу Губеревац код Кнића се више од две деценије бави производњом врхунских дестилата ракије

Алексићи имају 12 хектара воћњка, од тога највише засада шљиве и врло су посвећени гајењу аутохтоних сорти. Поред нових воћњака сачували су и старе шљивике црвене ранке.

“Налазимо се у шљивику где је чачанска родна и то је један млади засад који је у пуном цвету, а одмах до нас се налази још дедин воћњак који нисам хтео да вадим, то су аутохтоне сорте црвена, ранка, дугачка раница, пожегача и оне су већ прецветале. Понеле су изванредно само да нас време послужи да нас не ухвати мраз као прошле године када није било рода , а сада мислим да воћке једва чекају да донесу квалитетну шљиву и да ми кренемо у ту производњу”, напоменуо је Првослав Алексић.

Када су почињали 2002. године са озбиљнијом производњом ракије дестилерија у Србији је било мало. Данас производе ракију врхунског квалитета која одлази на тржишта Америке, скандинавских земаља и Кине.

“На првом месту ракија је шљива, шљива је бренд српски и шљива је на првом месту, а ми још извозимо виљамовку, дуњу и нешто медоваче.Нема проблема када је реч о извозу јер ни једна земља до сада није правила питање. Једино што морамо да се прилагодимо јер свака земља има своје прописе када је реч о јачини алкохола, затим шта сме , шта не сме али ту су технолози који све ураде. Наше аутохтоне сорте су ту, оне не рађају вани већ код нас, то су црвена ранка, пожегача , дугачка раница, сорте које је Србија сачувала и од тога се праве врхунске ракије”, рекао је Првослав.

Где је сеоски туризам ту је и зимница, а Владанка Алексић има преко стотину различитих врста сокова, џемова, туршије и ликера.

“Имамо шљиве, крушке, дуње, шипурак, трњине, дрењине, оскоруше беремо у шуми, а оно што немамо попут малина и јагода купујемо у нашем крају јер има овде људи који то производе. Све што нађем у природи ја то претечим у теглице, већ годинама то радим гледам да то све буде квалитетно, да гости буду задовољни и мислим да сам што се тиче кулинарства, спремања слатке, слане зимнице и хране много тога изучила и надам се да ћу то да преенсем на своу децу”, додала је Владанка.

Може се рећи да су Алексићи на свом газдинству понудили најбоље из Шумадије као препознатљивост самог краја, попут етно амбијента који је окружен прелепим видиковцима, понуде домаће хране и места где се производи врхунска српска шљивовица.

Извор; https://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/vrhunski-destilati-rakije-iz-sela-guberevac-kod-knica_1706313.html