У емисији „Плодно и родно“ коју уређује и води Марија Ћеклић на телевизији Б92, гостовање проф. др Зорана Кесеровића понудило је драгоцен увид у бројне проблеме и потенцијалне правце решавања изазова са којима се суочава српско воћарство. Његов аналитички и научни приступ, ослоњен на теренску праксу, указује на дубоку потребу за адаптацијом агротехничких мера у контексту климатских промена које све учесталије угрожавају производњу.
Према речима проф. Кесеровића, последице климатских промена нису више изузетак већ правило: „Некада смо имали сваку пету годину као екстремну, данас је скоро свака друга година изузетно ризична.“ Највећу претњу представљају касни пролећни мразеви, који долазе у осетљивим фенофазама као што је прецветавање. Само у једном априлском мразу, Србија је изгубила преко 150.000 тона воћа, чиме је годишња производња пала са просечних 1.466.000 на 1.250.000 тона.
Системска решења у заштити од мраза
Професор је јасно указао на нужност увођења напредних система као што су SPAG системи – високи торњеви са турбинама које топли ваздух гурају према тлу, смањујући ризик од мраза. Овакви системи, у комбинацији са грејачима, могу да штите до -6 степени Целзијуса. „У Шпанији и Португалији се успешно примењују на стотинама хектара, а код нас постоји тек један такав систем“, наглашава професор.
У ситуацијама где нема високотехнолошке опреме, примењују се „примитивне“, али ефикасне методе као што је задимљавање. На примеру са Фрушке горе, где је урађена компаративна анализа, у делу воћњака који је задимљаван измрзавање је било свега 4–6%, док је у незаштићеном делу достигло и до 60%.
„Србија нема воде? Погледајте Дунав, Саву, Мораву… Проблем није у води, већ у недовољној инфраструктури“, сматра Кесеровић. Он истиче значај акумулација као решења које би омогућило функционисање и антифрост и система наводњавања. Пример компаније „Чирић Агро“, која је уложила у изградњу акумулација, показује да решења постоје – али су потребна улагања и подршка државе.
Противградне мреже – мултифункционална заштита
Поред града, противградне мреже штите и од сунчевих ожеготина, што постаје све израженији проблем. Кесеровић истиче важност конструкције система: „Није довољно само поставити мрежу, већ је кључно како се систем подиже – од избора носећих стубова до димензија парцеле.“ Србија је већ два пута искусила урушавање мрежа због невремена, што указује на потребу за ближом сарадњом са грађевинским стручњацима.
„Без пчела нема ни воћарства“, каже професор и додаје да је у 2024. години у Србији забележено смањење броја пчела за чак 50–60%. Посебно упозорава на проблем опрашивања крушака, јер њихов нектар не привлачи пчеле. Као решење препоручује уношење бумбара, који опрашују и при нижим температурама. Цена кошнице је симболична (1,8 евра), али произвођачи још увек не препознају њихову вредност.
Сигурност и осигурање – мали број осигураних
Само 7% воћарских засада у Србији је осигурано, упркос државним субвенцијама за премије осигурања. Кесеровић позива на веће поверење у системе осигурања, али и на заједничке инвестиције произвођача у складишне капацитете и дубоко замрзавање, како би се избегао сценарио да се вишња из Топлице вози на чување у Шабац или Врбас.
Препоруке за адаптацију
Као главне смернице, професор издваја:
-
Избор сорти отпорних на мраз и болести, као што је сорта Карма код трешања.
-
Увођење биорегулатора као што су гиберелини код крушака ради постизања партенокарпних плодова.
-
Примена нових сорти тек након тестирања у климатским условима Србије.
-
Наставак улагања у противградне системе, антифрост системе, наводњавање и бумбаре као подршку опрашивању.
Воћарство – шанса која не сме бити изгубљена
„Воћарство је једини сектор у коме Србија има суфицит у спољнотрговинској размени. Не смемо дозволити да пропадне“, закључује Кесеровић. Уз подсећање на урушавање сточарства и смањење количине стајњака, што утиче и на плодност земљишта, он позива на системски приступ, повезивање науке и праксе, као и боље позиционирање домаћег воћа на тржишту путем јавних набавки и заштитних мера.
Извор: Б92