Просо је одличан за стомак, чува срце и кости

Стотинама година просо је била незаменљива житарица у људској исхрани. У средњем веку просо је била готово обавезна намирница на српским трпезама. Из неког разлога ова врло корисна и здрава житарица временом је нестајала, а последњих деценија углавном се користила за исхрану стоке и птица.
Међутим, промоцијом здравог живота последњих деценија просо се на велика врата враћа и у људску исхрану. На скупу лидера највећих светских економија Г 20 који је недавно одржан у престоници Индије једна од главних тема био је просо. Индија је иначе највећи светски произвођач проса, који представљала трећину потрошачке корпе у тој земљи. Због његове нутритивне вредности али и улоге у оснаживању малих пољопривредника Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO) прогласила је 2023. годину “Међународном годином проса”.

Илустрација: Због значаја у оснаживању малих пољопривредника FAO је прогласила 2023. годину “Међународном годином проса”

Једе се од праисторије
Просо ( лат. Panicum ) је једногодишња житарица малог зрна из породице трава. Потиче из топлих крајева Африке и Азије, а према изучавању научника верује се да су људи конзумирали просо пре око 7000 година и да је ова култура имала кључну улогу у развоју пољопривреде. Сматра се да је култивација проса у праисторији била распрострањенија него узгој пиринча посебно у северној Кини и Кореји. Просо је врло отпоран на сушу што је велика предност ове житарице у време великих климатских промена и све топлијих лета када уобичајене житарице често подбаце са приносом управо због недостатка влаге.
Просо није захтеван за узгој и успева у различитим типовима земљишта, али најбоље напредује на добро дренираном и благо киселом до неутралном земљиштима. Сеје се директно у земљиште, а дубина сетве зависи од врсте проса, најчешће је 1 до 2 цм. Постоји више сорти ове житарице али се најчешће сеју бели и црвени просо, док се у људској исхрани користи бели. Жетва се спроводи кад биљке постану смеђе а зрна тврда. Након бербе, просо се суши како би се смањила влажност зрна, а чува се у складиштима са добром вентилацијом. У просеку са 1 хектара може да се убере род од 800 до 1.500 кг.
Просо спада у безглутеинску храну због чега је врло значајна за исхрану људи који су алергични на глутеин. Врло лако се вари и благотворно делује на људски организам због богатог нутритивног састава. Просо је богат хранљивим састојцима као што су угљени хидрати, протеини, влакна, минерали, а обилује и витаминима Б групе. Такође, садржи и витамине А, Ц, Д и Е, потом ниацин, рибофлавин и тиамин. Посебно се истиче по великој концентрацији фосфора и гвожђа, садржи чак 15 одсто беланчевина и то га чини врхунском намирницом за вегетаријанце.
У исхрани се користи на најразличитије начине као замена за пиринач или као састојак у супама, кашама, може да се меље и да се од брашна прави хлеб, тестенина и бројне врсте здравог пецива. Од ове житарице може да се прави чак и десерт сличан пудингу. Пре него што се конзумира, просо се обично пере и кува. Такође се може пржити пре кувања како би добио специфичан укус.

Илустрација: Просо се лако вари па се препоручује свима који имају проблем са стомаком и варењем

Лековита својства
Као житарица која се лако вари и не оптерећује дигестивни тракт просо се препоручује свима који имају било какве проблеме са стомаком, а помаже и здрављу црева чиме се директно утиче на јачање имунитета. Како је богат минералима као што је фосфор просо је добар за раст и развој костију и зуба код деце, али и очувању скелетног система код одраслих. Богатство магнезијума просо сврстава у ред намирница које чувају срце. Магнезијум, кога има у већим количинама у овој житарици, је минерал који ублажава учестале нападе мигрене, тегобе с астмом, помаже при снижавању крвног притиска и смањује ризик од срчаног удара.
Због богатства биљних влакна, магнезијума и калијума просо има благотворан утицај на здравље крвних судова и срца, али и снижавање холестрола од кога пати све већи број људи, а који је један од главних криваца за срчане болести и мождани удар.
Поједине научне студије су показале да конзумирање проса може помоћи у регулацији нивоа шећера у крви, што може бити корисно за особе са дијабетесом. Међутим, важно је нагласити да се са истраживањем утицаја ове житарице на људско здравље и могућим лековитим својствима проса тек започело, те да се наредних година могу очекивати детаљније студије. Како често истичу лекари и нутриционисти пре него што укључите просо или било коју другу храну у исхрану због потенцијалних лековитих својстава, препоручује се консултација са лекаром посебно уколико имате одређене здравствене тегобе или свакодневно пијте лекове.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay