Произвођачи пенушавих вина бележе пад – посрнуо и шампањац

Европска унија је у 2023. години произвела 1,49 милијарди литара пенушавог вина од свежег грожђа, што представља пад од осам одсто у односу на 2022. годину, када је произведено око 1,62 милијарде литара, објавио је Европски завод за статистику (Eurostat).

Највећи произвођач пенушавих вина у 2023. била је Италија са 638 милиона литара, а следе Француска са 312 милиона литара, Немачка са 263 милиона, Шпанија са 206 милиона и Португал са 25 милиона литара.

Европска унија је у 2023. години извезла 600 милиона литара пенушавог вина у земље ван ЕУ, што представља пад од осам одсто у поређењу са 649 милиона литара у 2022.

Упркос паду у 2023, ниво извоза остао је виши него у претходним годинама. Наиме, у 2018. години извезено је 498 милиона литара, током 2019. године 528 милиона литара и у 2020- години 495 милиона литара.

Посматрано по категоријама пенушавих вина, прошле године ЕУ је највише извозила просеко – 44 одсто или 266 милиона литара и пенушаво вино од свежег грожђа – 17 одсто или 100 милиона литара. На трећем месту је шампањац са 15 одсто удела у укупном извозу (91 милион литара), док је на четвртој позицији шпанско пенушаво вино кава – 10 одсто или 60 милиона литара. Остала пенушава вина од свежег грожђа са заштићеном ознаком порекла (ПДО) имала су шест одсто учешћа у укупном извозу са 33 милиона литара.

Земље ЕУ у 2023. години су увезле пет милиона литара пенушавог вина из земаља које нису чланице, што је мање од један одсто количине коју су извезли.

Илустрација: најбоље и даље пролази италијански просеко

У Србији увоз вина скоро дуплиран у односу на извоз
У Србији се годишње производе око 30 милиона литара вина, а наша земља је током 2023. године остварила негативан спољнотрговински биланс – како у погледу количине, тако и у погледу вредности промета.

“Потрошња вина у Србији је релативно ниска и износи 14 литара по становнику годишње. Србија је током 2023. године извезла вина у вредности од 22 милиона евра, док је увоз знатно већи и реализован је у вредности од 43 милиона евра”, рекао је недавно за Бизнис.рс секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић.

Према његовим речима, највећи обим трговине вином, исклјучујући ароматизовано вино, Србија је као и протеклих година остварила разменом у оквиру региона југоисточне Европе – ЦЕФТА тржиште, при чему је и далје веома изражен увоз са овог тржишта. Он чини око 50 одсто укупног увоза вина у 2023. години.

Илустрација: Потрошња вина у Србији је релативно ниска и износи 14 литара по становнику годишње

Део трговине одвија се са земљама Европске уније, па је тако прошле године са овог тржишта увезено више од 40 одсто укупног увоза, док је на тржиште ЕУ извезено преко 18 одсто укупног извоза вина, што је приближно једнако извозу током 2022. године, показују подаци ПКС.

“Значајан део трговине вином одвија се са осталим земљама, уз доминацију извоза на тржиште Руске Федерације. Током 2023. године у Русију је извезено вина у вредности од осам милиона евра. Посматрано по землјама, прошле године је као и претходне највећа количина вина увезена из Северне Македоније. Највећа количина вина у 2023. извезена је на тржишта Руске Федерације, Црне Горе и Босне и Херцеговине”, истиче Богуновић.

Према подацима Привредне коморе Србије, спољнотрговинска размена ароматизованог вина одвија се у знатно мањем обиму, при чему је извоз у 2023. години забележио значајан пораст, како у поређењу са претходном годином, тако и у поређењу са просечним извозом у периоду од 2015. до 2023. године.

Доминантни обим увоза ароматизованог вина Србија је, као и протеклих година, имала са тржишта ЕУ.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/pad-proizvodnje-i-izvoza-penusavih-vina-u-eu/

ФОТО: Pixabay