Повезани производи
-
Агробизнис магазин број 146 / Април 2023
200,00 рсдУдружење новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС и ПроГносисБиотех у Средњој пољопривредној школи у Ваљеву организовали су конференцију и радионицу „Контрола и смањење афлатоксина у сточној храни и млеку“. Овом приликом пољопривредници из Ваљева и гости из бројних места могли су на лицу места да дају на анализу производе које су желели да тестирају. Најчешће се радило о млеку, кукурузу и силажи. Према добијеним резултатима тестови млека и силаже су били уредни, док су два узорка кукуруза била позитивна на афлатоксин. Оно што забрињава је чињеница да се радило о једном узорку кукуруза добијеног од стране државе као помоћ сточарима у отклањању последица суше. Ко је у овом случају заказао остаје да се види. Пошто овај кукуруз још није коришћен у исхрани на фарми крава није било ни могућности да негативно утиче на животиње или да буде пронађен у млеку.
Лепота и богатство једне земље, између осталог, огледа се у биолошкој разноврсности на њеном подручју. Захваљујући бројним стручњацима Србија ради на очувању свог, аутохтоног биљног и животињског света.
Како је за Агробизнис магазин истакла Ружица Траиловић, професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду, аутохтоне расе домаћих животиња представљају наше природно благо, јединство биолошког и културног наслеђа и осликавају пасторалну традицију српског народа. У циљу унапређења процеса очувања агробиодиверзитета, што је изузетно важан задатак Факултет ветеринарске медицине у сарадњи са општином Димитровград организује, од 29. јуна до 1. јула Четврти регионални симпозијум “Заштита агробиодиверзитета и очување аутохтоних раса домаћих животиња“.
-
Агробизнис магазин годишња претплата 2023
3.000,00 рсдСвако ко се разуме у тржиште пољопривредних производа зна да Србија има већину производа сасвим довољно и доста јој претекне за извоз. Међутим, то очигледно није довољно да имамо и јефтинију храну. Уз то имамо и стално незадовољство ниским откупним ценама пољопривредних производа. Ове године незадовољни су били сточари због цене млека, малинари ценом такозваног црвеног злата, вишњари лагано напуштају ту производњу а и товљачи свиња све мање производе па и прерадни капацитети све мање прерађују упркос значајном увозу како свињског тако и другог меса.
Младен Алфировић, из Националне организације потрошача Србије (НОПС), каже да је статистика једно, а реалан живот нешто сасвим друго и да је разлика у ценама проблем који је годинама присутан. Са друге стране, Министарство пољопривреде објавило је најновије податке где се јасно види пад како у сектору говедарства тако и свињарства.
Већина пољопривредника сматра да највише новца узимају прерађивачи и трговци на маржама те да је то разлог скупоће коју данас имамо.