Преломна година за воћарство: Вишње скупе, али их нема

Иако је сезона вишања тек почела, воћари у Србији већ сада знају – година је изгубљена. Цена од 240 динара по килограму делује охрабрујуће, али је понуда вишања кратког даха. Род је подбацио, а последице су далекосежне и по тржиште и по извоз.

– Ово је берба без руку – каже воћар Александар Моравчевић. – Немамо довољно вишања. У родним годинама цена је била 60 динара, али сада нема шта да се прода. Вишња је постала дефицитарна роба. Биће је неколико дана и то је све.

Осим вишања, страдало је и друго воће. Кајсија готово да нема, бресква и остале воћне културе доживеле су велике губитке. Само су засади у вишим пределима делимично очувани од мраза. Међутим, непогоде не престају: од пролећних мразева, преко киша у време цветања, до суше и града – воћари су изложени сталним климатским ризицима.

– Ово је најгора година коју памтимо. Људи од 80 година кажу да ништа слично нису доживели. Пољопривредници морају да се освесте – упозорава Моравчевић. – Морамо да мењамо начин рада и уводимо нове технологије ако желимо да опстанемо.

Као потенцијално решење, он помиње агротекстил, фростбастере (горионике који греју ваздух у воћњаку), фолије и изградњу пластеника. Иако су ова улагања скупа, постоје државне субвенције и кредити, али је кључ у едукацији и промени свести.

– Ја сам већ аплицирао за кредит да купим фростбастер и заштитим бар 2–3 хектара. У нормалним условима, на тој површини се може добити и до 30 тона рода. Ове године, нажалост, нема ничега – истиче он.

Још један хроничан проблем је недостатак радне снаге. Радници избегавају сезонске и физички напорне послове, а без рода нема ни интересовања. Дневнице варирају, али чак и уз добру плату, тешко је пронаћи поуздане бераче.

– Пољопривреда није само производња. Морамо развијати сеоски туризам, правити нову понуду. Сваки крај има причу коју може да понуди госту. Време је да пољопривредник постане и домаћин и предузетник – наводи Моравчевић.

Он посебно апелује на коришћење субвенција, ИПАРД фондова и локалних програма подршке, и на потребу партнерског односа са државом.

– Није немогуће. Само је потребно да се пољопривредници пробуде, да припреме документацију, да направе добар бизнис план и да крену у промене. Морамо преписати добра решења од Пољака, Италијана, Холанђана. Ако су они могли, можемо и ми.

Ова година је, како он истиче, и симболична и одлучујућа – као позив на мобилизацију свих капацитета, знања и подршке, како би српско воћарство опстало и добило нови замах.

Извор: Happy