Преко 2000 газдинстава у пасивном статусу, у поступку још доста њих

Прошлу годину обележили су протести пољопривредника и покушаји да се проблеми реше у разговорима са премијерком Аном Брнабић и министарком пољопривреде Јеленом Танасковић. Нема већих помака, а пољопривредници се жале да су у појединим случајевима донете одлуке које су још неповољније за пољопривреду, а једна од њих је измена Правилника о упису у регистар пољопривредних газдинстава, промена података и обнављање регистрације. , електронска обрада, као и услови за пасивни статус пољопривредних газдинстава. 

За пољопривреднике су спорни услови за стављање пољопривредног газдинства у пасивни статус, као и продужење рока на пет година у којима се газдинство може ставити у пасивни статус. У интервјуу за Хрватску Ријеч, председник Скупштине Удружења пољопривредних произвођача Суботица Мирослав Матковић каже да је продужење пасивног статуса дошло у новембру прошле године, без прелазног рока у којем би пољопривредници могли да исправе грешке и избегну прелазак у пасивни статус. Матковић каже да су прошле године од министарке пољопривреде добили информацију да је око 2.000 газдинстава у пасивном статусу, а још много у процесу.

Како је нагласила министарка, ако је током 2023. године газдинство имало било какву  грешку, односно било који објекат, гај, дрво, гомилу сламе на њиви… Министарство аутоматски ставља газдинство у пасивни статус, никоме неће бити опроштено. Покушали смо као удружење да преговарамо да се пољопривредницима прво да опомена, да им се да рок од две недеље да исправе грешку како људи не би прешли у пасивни статус, али за тако нешто није било слуха. “, каже Матковић. Како то изгледа на терену, Матковић илуструје примером њиве на којој је мали део необрађене земље. »Ако имате површину од једног хектара и на истој парцели има, на пример, 10-15 квадрата необрадиве површине, можда постоји неки мали објекат, два стабла, шта год, а ви сте ту парцелу прогласили као ако га гајите у целини и тражите подстицаје  без одузимања тих неколико метара, аутоматски прелазите у пасивни статус. То значи да у наредних пет година тај пољопривредник неће моћи да продаје своје производе, што је катастрофално дуг период. Нажалост, ништа паметно се неће урадити са овим, јер ће пољопривредници поново бити приморани да раде ван оквира закона да би преживели“, каже Матковић. Требало би казнити и смањити подстицаје ако се покаже да неко обрађује мање него што је пријављено, али пољопривредници инсистирају да се прво мора дати рок да се грешка исправи. „Ако неко не исправи грешку после две недеље, онда је исправно да иде у пасивни статус“, каже Матковић и истиче да је један од великих проблема то што пољопривредници још нису довољно образовани, нису савладали Е-аграр платформу, потребна им је обука, јер не знају сви да раде са рачунарима, а посебно старији.

Нафтне бушотине су и разлог за пасивизацију

Саговорник Хрватске ријечи указује и на специфичну ситуацију у Банату, где на пољима има око 1.500 нафтних бушотина. „Министарство сада поручује пољопривреднику да он није регистровао буштину, а не може ни да је укњижи, јер бушотина није његова. Прво што је потребно је коначно сређивање катастра непокретности, како би се решила горућа питања. Држава је ушла без икакве сагласности власника парцела, газила усеве тешком механизацијом, неки су их и тужили, али су спорове изгубили. Очигледно је да Министарство преко леђа пољопривредника жели да уштеди што више новца држави тако што ће их послати у пасивни статус. Говори се о неким повишицама подстицаја до чак 35.000 динара, али ће их на крају бити изузетно мали број газдинства који ће то моћи да користе. И сама министарка је на састанку прошле недеље рекла да има задатак да уштеди новац у буџету. Затражили смо нови састанак са премијерком како бисмо заједно радили на уредби о повезаним газдинствима, али још чекамо званичан одговор за састанак. Још не знамо ни ко ће бити нови министар пољопривреде. Сви наши преговори су сада са техничком владом, тако да нема велике жеље да се овај проблем реши у општу корист“, наставља Матковић. Велики терет за пољопривреднике је дуг према ПИО фонду, а у разговорима са представницима Владе понуђена су два решења. „Прва опција је смањење камата, тј. отпис камате, али тада се цео износ мора платити одједном. Не знамо како ће то бити могуће, јер вероватно нико нема довољно средстава да плати све одједном. Друга опција је отплата на 60 рата, уз отпис 50% камате. Држава не жели да се одрекне свог новца, па смо поново принуђени да бирамо између два зла. Сада у новембру изашла је нова измена закона која каже да ако дужник умре пре него што отплати дуг ПИО фонду, његов наследник преузима тај дуг и мора да га отплати. Оштро осуђујемо ову промену, па ћемо наставити да се боримо против ње“, каже Матковић. Он је за хрватску Ријеку говорио неколико дана након састанка. Договор удружења пољопривредника је да сви одржавају састанке са члановима, праве списак проблема. »Усугласићемо потребе, саставити заједничку листу и послати је министру и премијеру. Желимо да свим пољопривредницима буде боље, не желимо само протесте, желимо да будемо конструктивни. Сви пољопривредници који желе могу да се учлане у наше удружење, налазимо се на Отвореном универзитету, други спрат, канцеларија број 15. Можете нас контактирати на број телефона 064/662-68-02“, закључује Мирослав Матковић. И. ИН. али су изгубили спорове. Очигледно је да Министарство преко леђа пољопривредника жели да уштеди што више новца држави тако што ће их послати у пасивни статус. Говори се о неким повишицама подстицаја до чак 35.000 динара, али ће на крају бити изузетно мали број привредних субјеката који ће то моћи да користе. И сама министарка је на састанку прошле недеље рекла да има задатак да уштеди новац у буџету. Затражили смо нови састанак са премијером како бисмо заједно радили на уредби о повезаним привредама, али још чекамо званичан одговор за састанак. Још не знамо ни ко ће бити нови министар пољопривреде. Сви наши преговори су сада са техничком владом, тако да нема велике жеље да се овај проблем реши у општу корист“, наставља Матковић.

Велики терет за пољопривреднике је дуг према ПИО фонду, а у разговорима са представницима Владе понуђена су два решења. „Прва опција је смањење камата, тј. отпис камате, али тада се цео износ мора платити одједном. Не знамо како ће то бити могуће, јер вероватно нико нема довољно средстава да плати све одједном. Друга опција је отплата на 60 рата, уз отпис 50% камате. Држава не жели да се одрекне свог новца, па смо поново принуђени да бирамо између два зла. Сада у новембру изашла је нова измена закона која каже да ако дужник умре пре него што отплати дуг ПИО фонду, његов наследник преузима тај дуг и мора да га отплати. Оштро осуђујемо ову промену, па ћемо наставити да се боримо против ње“, каже Матковић.

Он је за Хрватску ријеч говорио неколико дана након састанка. Договор удружења пољопривредника је да сви одржавају састанке са члановима, праве списак проблема. »Усагласићемо потребе, саставити заједничку листу и послати је министру и премијеру. Желимо да свим пољопривредницима буде боље, не желимо само протесте, желимо да будемо конструктивни. Сви пољопривредници који желе могу да се учлане у наше удружење, налазимо се на Отвореном универзитету, други спрат, канцеларија број 15. Можете нас контактирати на број телефона 064/662-68-02“, закључује Мирослав Матковић.

И.У.

Извор: Хрватска ријеч 

Пољопривредници морају да испуне своје обавезе да би избегли пасиван статус