Поражавајући подаци колико Срби мало једу мед

Фалсификати меда који су преплавили тржиште, немогућност пласмана правог меда, пестициди, помор пчела, климатске промене… само су део проблема са којима се суочавају пчелари у Србији, али и широм Европе. У суботу ће у Словенији бити организован састанак Европског пчеларског савеза, коме ће присуствовати и председник Савеза пчеларских организација Србије (и члан Извршног одбора европског савеза) Родољуб Живадиновић.

У разговору са комесаром Европске уније за пољопривреду и храну Кристофом Хансеном (Цхристопхе Хансен) покушаће да пронађу решење или бар направе корак ка њему.

– Биће оформљена стручна група Комесаријата за животну средину и Комесаријата за пољопривреду. Оно што ми предлажемо, и што би требало да предузме и наша држава, као и све земље које нису у Европској унији, јесте да се, пре свега, реши проблем фалсификата меда, те да се сузбију последице климатских промена – каже Живадиновић у разговору за Бизнис.рс и додаје да ће за две до три недеље објавити и стратегију борбе против климатских промена у Србији.

Оно што наводи као трећи стуб решења јесте подршка пчеларима као опрашивачком сервису који спроводе пчеле.

– Сједињене Америчке Државе имају праксу плаћања за опрашивање. У Европи је то мање заступљено, али, наравно, много више него у Србији. Наша идеја је да се из средстава Комесаријата за животну средину уведе субвенција по кошници на нивоу Европске уније, управо за ту опрашивачку услугу пчела. То би била нека симболична цифра, али би временом вероватно расла – појашњава.

Илустрација: Само производ који су направиле пчеле може се звати мед

Председник Савеза пчеларских организација Србије истиче да су пчелари са свих страна окружени егзистенцијалним проблемима, те да број пчелара у Европској унији, као и у Србији, пада из године у годину. Разлози су то што нема рентабилности, па од пчеларења не може да се живи.

– Ако би пчелари потпуно изгубили интерес за гајење медоносних пчела, за годину и по дана пчеле би угинуле од паразита вароа деструктор, кога не би имао ко да сузбија. Значи, ствар је врло једноставна и преко ноћи може да нам се деси катастрофа, а да уопште не будемо тога свесни – упозорава Родољуб Живадиновић.

Живадиновић потврђује да су пчелари демотивисани и огорчени јер, како каже, не постоји адекватна реакција државе на проблеме фалсификата.

– Једноставно, ви немате више тржиште за прави мед пошто су га окупирали фалсификати, пре свега увозни ‘медови’ по цени од 1,3 евра по килограму, са испоруком. То су цифре три до пет пута мање од производне цене меда. Ви не можете да се такмичите на тржишту са тако јаком нелојалном конкуренцијом која продаје пиринчани сируп уместо меда, јер су га хемичари направили да пролази све анализе – каже Родољуб Живадиновић.

Додаје и да је велики проблем то што је прошло шест недеља откако је из лабораторије Аналаб украдена кључна опрема за утврђивање свих врста страних додатих шећера пчелињем меду у процесу фалсификовања, а да је предмет дат тужиоцу који се налази на боловању.

Производ који не праве пчеле не може се назвати медом

Живадиновић је јасан – нико не брани произвођачима да праве производ од шећера, али не могу га звати медом.

– Закон је јасан, мед је производ пчела, а чим му се дода милиграм шећера – то више није мед! То је нешто друго и не сме да се зове мед. Морали би да напишу да се ради, на пример, о производу од пиринчаног сирупа – истиче Живадиновић.

Илустрација: Пчелари у све тежој ситуацији због климатских промена и фалсификата меда

Он указује и на необавештеност потрошача који немају културу ни навику куповине меда, па би у томе помогла организована кампања вредна неколико милиона евра – које пчелари немају.

– Кад би сваки Србин јео једну кафену кашичицу меда дневно, нама пчеларима би требало четири године да производимо мед да бисмо нахранили све за годину дана. То најбоље говори колико се мало меда једе – сликовито објашњава Живадиновић.

Када је реч о апикоморама и апитерапији, која је све популарнија, наш саговорник каже да то може да буде додатна услуга, али никако не може да замени главни производ – мед, полен, прополис.

– Диверзификација производње свакако је једно од решења, али не можете тражити решење за егзистенцију у тим другим производима који се врло мало користе, а онај главни потпуно заборавити јер су фалсификати овладали тржиштем. Не треба да се миримо са тим, а држава мора овај проблем озбиљно да схвати – поручује Живадиновић.

Ситуација са пестицидима боља, али постоји нови проблем

Када је реч о пестидицима, ситуација је боља него раније, али постоји нови научни проблем о коме се први пут говорило на конгресу Апимондија у Јужној Кореји, где је објављен научни рад на ту тему.

Наиме, пчела може да буде третирана и неотровним пестицидима, у смислу да од њих не може да угине јер је отровност ниска, као код неких пестицида против гљивица у воћарству. Међутим, када се та мала количина унесе у кошницу и споји са неким другим пестицидом, који је такође у малој дози, та два препарата делују заједнички, па њихова збирна отровност постаје четири пута већа по пчелу.

Извор: https://www.ekapija.com/news/5177129/probleme-srpskih-pcelara-dele-i-kolege-iz-evrope-sta-su-resenja-za