Погледајте колики пад бележи пољопривреда Србије и колико су цене отишле

У Србији је на дан 5. септембра ове године, према претходним резултатима, било произведено 2,90 милиона тона пшенице, што је за 15,9 одсто мање у односу на производњу остварену у прошлој години, објавио је данас Републички завод за статистику.

Малина је произведено мање за 4,7 одсто, а вишања за 5,5 одсто. У поређењу са производњом из прошле године, очекује се већа производња шљива, за 6,8 одсто и јабука, за 2,5 одсто. У односу на десетогодишњи просек, очекује се смањење производње шљива за 12,3 одсто и  јабука за 12,4 одсто. Очекивана производња грожђа у Србији мања је за 1,4 одсто од прошлогодишње, што је за 15,1одсто мање у односу на десетогодишњи просек.

„Космајски казан“: Традиција, укуси и дух заједништва у срцу Шумадије

Очекивана производња кукуруза је 5,42 милиона тона тона, што је за 18,2 одсто мање у односу на прошлогодишњу произвоњу. У поређењу са прошлом годином, очекује се већа производња шећерне репе за 4,3 одсто, сунцокрета мања за 7,1 одсто а соје мања за 32,3 одсто, преноси Танјуг. У односу на десетогодишњи просек, од 2014. до 2023. године, производња пшенице је већа за 2,4 одсто, сунцокрета за 3,7 одсто, док су смањене производња соје за 28,4 одсто, кукуруза за 15,1 одсто и шећерне репе за 8,6 одсто. Коначни подаци о производњи усева, воћа и грожђа у 2024. години биће објављени у марту 2025. године.

Инфлација у првом полугодишту била је чистих пет посто, а на овакав просечан међугодишњи раст потрошачких цена највише су утицали струја за домаћинство, месо, тачније кобасице и сланина, гориво, дуван, алкохолна пића, лекови и цене оброка у ресторанима и продавницама брзе хране, објавио је Републички завод за статистику.

Прецизније, укупно учешће ових група производа у међугодишњој стопи раста потрошачких цена у првом полугодишту износило је 51,5 одсто. Анализом структуре укупне цене хране и безалкохолних пића долази се до податка да је међугодишњи раст цене меса од 7,5 одсто имао убедљиво највећи утицај на раст цене хране, али и на укупну инфлацију, уз раст цене електричне енергије за домаћинства.

Највећи утицај на раст цене меса имали су сушено, димљено и усољено месо, пре свега сланина и кобасице од свињског, говеђег и мешаног меса, као и свињско месо. Сланина се, иначе, јуче у Новом Саду продавала по ценама које су за димњену биле 1.300 до 1.400 динара килограм. Свежа је била од 590 до 700 динара.

Као и у првом и у другом кварталу, једина врста меса која је имала дефлаторан утицај на укупну цену меса било је живинско месо.

1.300 – 1.400 динара килограм сланине

Упоредном анализом цене меса са другим земљама може се закључити да је цена меса у Србији била на истом нивоу као у Данској, Шпанији, Хрватској, Кипру, Португалији, Словачкој, Албанији и Турској, док је у поређењу са ценом меса у осталим земљама у региону у Румунији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и Бугарској била већа у просеку за око 17,8 одсто, показују подави Републичког завода за статистику.

Међугодишњи раст групе енергија у првој половини 2024. износио је 7,4 посто. Највећи допринос овом расту имала је цена електричне енергије за домаћинства (као последице повећања из 2023. године у јануару, мају и новембру месецу), резултирајући у првој половини 2024. растом од 12,3 посто, постепено слабећи свој утицај на раст укупне инфлације. С друге стране, нарочито на укупну инфлацију, све је израженији утицај раста цене горива и мазива за путничке аутомобиле, који од почетка 2024. из месеца у месец перманентно расте и након првог полугодишта 2024. незнатно је нижи од доприноса електричне енергије међугодишњем расту укупне инфлације. Цена горива и мазива за путничке аутомобиле у првој половини 2024. остварила је међугодишњи раст од 7,3 посто, односно, у поређењу са истим периодом у 2023, просечна цена бензина била је већа чак за 14,5 дин (8,3 посто), а дизела за 12,2 динара по литру (6,5 посто). Резултирајући растом цене електричне  енергије, цела група енергија учествује у међугодишњој стопи раста укупне инфлације са 22,4 посто.

Бензин и дизел нам добро поскупели

Компаративном анализом стопе раста цене горива са другим европским земљама, закључује се да је међугодишњи раст цене бензина у Србији (од 8,3 посто) у првој половини 2024. био један од највећих у Европи. Тачније, једино испред Србије са вишом стопом су биле Холандија (10,4 посто), Хрватска (10,3 посто) и Ирска (8,5 посто).
Иако са нешто нижом стопом међугодишњег раста у односу на бензин, ситуација са дизелом је била слична. Србија је, такође, била у самом врху европских земаља са међугодишњом стопом цене дизела од 6,5 посто, а једине земље које су имале вишу међугодишњу стопу раста цене дизела од Србије, у првој половини 2024, биле су Холандија (9,4 посто), Чешка (8,9 посто) и Ирска (7,9 посто).

Извор: Политика, Дневник