Поврће које окрепљује организам – ево ко не сме да га окуси!

Ротквице су врло здраво поврће које међу првима стиже у пролеће и на пијачне тезге. Ротквице (лат. Raphanus sativus) су коренасто поврће које потиче из источне Азије, највероватније са простора данашње Кине или Индије, где су се гајиле још пре више од 2000 година. Касније су се прошириле на Блиски исток и Европу. У старом Египту су гајене заједно са луком и белим луком, а јели су их радници који су правили пирамиде како би добили енергију. Постоје разне врсте ротквица: од малих и љуткастих црвених које се често виђају код нас, до већих белих азијских сорти као што је даикон, који је блажег укуса и често се користи у азијској кухињи.

Ротквице брзо расту, па су неке сорте су спремне за бербу већ за три до четири недеље након садње. Најчешће се саде у баштама, али се успешно могу узгајати и у саксијама и жардињерама на тераси. Воле сунце, али успевају и у полусеновитим местима. Најбоље расту у влажној, добро дренираној земљи. Ако се саде у саксијама потребно је додати мало супстрата и песка за бољу пропустљивост. Могу се сејати рано у пролеће (чим прође мраз) и у јесен, зато што ова биљка не воли високе температуре.

Семе се сеје на дубину од око један до два центиметра уз обавезан размак од барем пет центиметара како би биљка могла несметано да расте и развија се. Земља треба да буде увек благо влажна, али не превише мокра, зато што превише воде може да доведе до труљења корена. Ако се, пак, земља превише осуши, ротквице могу постати љуте и дрвенасте. Када корен достигне величину лоптице за стони тенис и изгледа сочно време је за бербу. Уколико се не оберу на време могу постати жилаве и горке. Приликом садње у саксијама и жардињерама, важно је да саксија буде довољно велика  (најмање 15 до 20 цм дубине) а кад је у питању ширина што шира саксија то боље.

Илустрација: Поред младог лука ротквице су прво поврће које стиже у башти

Ротквице су мале по величини, али су праве витаминске бомбе! Поред освежавајућег укуса, пуне су корисних нутријената, пре свега витамина Ц који је важан за јачање имунитета и борбу против слободних радикала. У мањим количинама имају и витамине Б комплекса, као и тиамин који је важан за  нервни систем, али и Б6 неопходан за правилно функционисање мозга и крвоток. Роткице су богате фолном киселином која је важна за труднице и ћелијски раст бебе. Ротквице су богате минералима и то калцијумом (важан за кости и зубе) калијумом (чува срце) магнезијумом (за мишиће и живце), фосфором, гвожђем… Ротквице садрже и антиоксиданте, као и сумпорна једињења (нпр. глукозинолате) који могу имати противупална и антиканцерогена својства. И најбоље од свега имају веома мало калорија (око 15-20 калорија на 100 г), па су савршене за лагану ужину или као додатак салатама. Ротквице имају дугу историју употребе у народној медицини, и то не само код нас, већ широм свет. Одличне су за превентиву бројних стања, рецимо, сируп од црне роткве и меда је добар против кашља, бронхитиса, за прочишћавање плућа, избацивање слузи… Помажу варење, јер подстичу лучење жучи и ензима за варење, па се препоручују код успореног варења, надимања и затвора. У народној медицини користе се као природни „чистач“ јетре, а како делују као благ диуретик помажу код избацивање вишка воде, али и код песка у бубрезима и инфекција уринарног тракта. Због калијума и антиоксиданата одличне су за здравље срца, јер побољшавају циркулацију, снижавају крвни притисак и смањују ризика од атеросклерозе. Због високог садржаја витамина Ц, ротквице се одличне за јачање имунитета посебно у борби против вируса и прехлада.

Илустрација: Иако су врло здраве постоје одређене категорије људи које не би требало да их једу

Занимљиво је, рецимо, да се у ајурведи (индијској традиционалној медицини) ротквице се користи и за чишћење крви, као и код проблема са кожом као што су екцеми и акне. Иако су ротквице веома здраве и корисне не би требало да их једу они који имају следеће здравствене тегобе:

Чир или проблеми са желуцем (гастритис, рефлукс) – зато што су ротквице љуткасте, могу да иритирају сузницу желуца и изазвову или појачају симптоме као што су горушица, бол у стомаку, надутост.

Проблеми штитасте жлезде (хипотиреоза) – ротквице, као и остало поврће из породице купусњача, садрже гуитрогене, супстанце које у већим количинама могу ометати апсорпцију јода. Није нужно избегавати их потпуно, али не претеривати нарочито ако се једу често и у сировом облику.

Осетљив дигестивни систем – зато што након конзумирања ротквица могу да осете надутост, грчеве, гасове… У том случају боље је јести мање количине или пробати куване или лагано динстане ротквице, које су блажег укуса.

Камен и проблеми са у жучи – ротквице стимулишу лучење жучи, у неким случајевима могу изазвати бол или грчеве код људи са жучним проблемима.

Ако имате било који од ових проблема консултујтете са са својим лекаром пре него што једете ротквице. Једна мала шака ротквица дневно је сасвим у реду за већину људи. Најбоље их је јести свежe, али умерено како бисте имали највише користи од овог здравог поврћа.