Повратак старих српских сорти шљива у воћњаке

На осунчаним падинама Каблара, планине у близини Чачка, отац и син Драган и Периша Милић користе прве дане априла за подизање нових засада шљиве. У селу Рошци на присојној парцели занављају воћњак дреновком, сортом која је скоро па нестала. Ова аутохтона врста, чији плод има боју дрена, може се наћи још у кабларским селима и спорадично у неким деловима Шумадије. Ракија добијена од шљиве дреновке је посебно цењена и у дестилеријама се користи у виду купажа, да побољша квалитет. Кажу да је једина мана шљивовице од чисте дреновке то што је нема довољно.

На падинама Каблара под засадима разних сорти шљиве је око 30 хектара, а бар половина воћњака је под овом самородном. Дреновку, или црвену ранку, како је још зову, одликује добра отпорност према биљним болестима, па не тражи хемијски третман. Због тога се често може срести и као органски производ.

– Ово је наша, домаћа сорта и ја сам за садњу изабрао крупнији клон. Калемљењем сам направио садни материјал, мада се дреновка може размножавати и самониклим садницама, младарима који никну поред старе воћке. На Каблару је некада гајена искључиво дреновка, зато је и опстала – каже Драган Милић, пензионисани агроном, чија породица у Рошцима поседује 15 хектара земље. Додаје да су последњих година домаћинства на Каблару опустела. А воћњак без домаћина не може да роди.

– Последњих годину дана млади се враћају у домаћинства предака, уређују старе куће и спремају их за издавање. Изгледа да је улагање у видиковац и туризам вратило унуке на село – прича Драган додајући да и друге фамилије, попут његове, у подкабларским селима обнављају воћњаке.

Илустрација: Аутохтоне сорте су отпорније на болести и климатске промене

На осунчаним странама Каблара ранијих година су рађале и сорте маџарка или како је још зову пожегача, али је та аутохтона врста нестала под налетом болести у народу познате као шарка. Поред дреновке, која је одолела времену, на Каблару се још спорадично могу наћи и засади старинских сорти пискор и округлица. Наш саговорник каже да воћари ове врсте држе јер су добри опрашивачи.

– Пискора и округлице се обично засади само по пар стабала, јер дреновка није самооплодна сорта. Да би родила, мора да има опрашивача – објашњава старина Драган.

Старинских сорти шљиве по Каблару има и у запуштеним воћњацима, сваки самоникао младар може да се користи као садни материјал.

– Разлика у односу на калеме је у томе што ће такав младар на род стићи касније, када биљка ојача и израсте. Мада и калему дреновке треба најмање шест до седам година да би стигао на род. Код хибрида је тај процес двоструко краћи – казује Периша Милић, који заједно с оцем подиже засад шљиве. Тачније, он воћњак сади с четворицом комшија, док старина из хлада у прикрајку одмерава ширину плодореда.

– Копа се рупа дубине најмање пола метра, како би се корен комотно сместио у јаму. Затим се садница постави тако да калемљени део, који још није срастао, буде на страни где излази сунце. Када се корен прекрије земљом, најважније је да се биљка добро „загази”, око корена не сме да остане ваздуха, у противном се калем неће примити. Правило је и да се заливање врши сутрадан – стручно објашњава Периша и додаје да се испод засађеног младара обавезно дода још која лопата земље, јер уздигнута преграда дуже задржава воду око биљке.

Илустрација: Једина мана ових шљива је што их нема довољно за већу производњу ракије

Шљива дреновка се искључиво користи за ракију која је по квалитету неприкосновена. Међутим, њена производња је сведена на окућничку, па се ракија од црвене ранке ретко или скоро никако не може наћи на рафовима продавница. Али је зато има у храстовим бурадима, по подрумима кабларских домаћина. Веле да ће восак са чепа скинути кад им се роде унуци и праунуци.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/676430/nicu-zasadi-gotovo-zaboravljene-drenovke-na-kablaru