Печење ракије бизнис који доноси одличну зараду

Да би се у Шумадији испекла квалитетна ракија, поред плодова аутохтоних сорти шљиве, неопходно је обезбедити добар лампек или дестилерију у којима се ово жестоко пиће припрема. Међутим, старинских лампека је све мање, а примат узимају савремене дестилерије које коштају и више од 10.000 евра. Власници лампека ових дана имају пуне руке посла, јер је шира преврела па је печење ракије у пуном јеку. Казанџије услугу печења наплаћују тако што без пратње мајстора лампек дају у најам за око 1.000 динара по дану, или уз асистенцију мајстора који ових дана убирају и више него добру зараду.

– Казанџије које иду уз лампек услугу печења наплаћују по цени од два литра ракије за сваки испечен казан. Ако домаћин има рецимо 50 казана лако је израчунати да он за посао од пет дана може да заради 100.000 динара. Власници лампека често не прихватају ушур, односно да им се рад исплати у ракији, већ се погоде да им домаћин рад плати по тржишној цени тог пића у тренутку печења – прича Миле Тица, произвођач воћних ракија из Прислонице код Чачка, који иза себе има готово све награде за квалитет својих воћних ракија. Пре покретања породичног бизниса и подизања воћних засада, Миле је 25 година услужно пекао ракију у селима под Вујном.

– То је физички, а и психички веома тежак посао. Сезона почиње крајем лета, када се заврши врење воћа које прво стиже на род, обично је то кајсија и ране сорте шљиве. Завршава се пред саму зиму, а некада ни тад јер се ракија од неких сорти јабуке, а поготову дуње, пече у пролеће, тачније онда када се заврши ферментација. Када се лампек подложи обично се не гаси док сезона не прође, радни дан почиње у 4.30 а завршава обично два сата иза поноћи. За то време са пекао и по 13 казана, мало се одспава, па следећи дан опет. Казанџија ложи лампек, налива и просипа комину која не сме да загори, одговара домаћину за квалитет ракије – прича Миле који последњих година овај посао ради само за потребе свог породичног газдинства. Иако је осавременио производњу домаћих сорти ракија, старинског казана се није одрекао.

Илустрација: Печење ракије је захтеван посао, али доноси добру зараду

И сам каже да је старинских лампека у чачанским селима остало врло мало, а тек понеки власник “веселе машине” се бави овим послом.
– Аутохтоне сорте шљиве обично не рађају сваке године у пуном роду, овог лета је случај да је шљива свуда преродила. Зато казанџије имају пуне руке посла јер их има мало, па су принуђени да праве “листе чекања”. Срећом, време је мало захладнело, па на квалитет ракије неће превише утицати ако се који дан с печењем и закасни – прича овај познавалац воћних ракија.
У чачанским селима се литар домаће ракије продаје за око 1.000 динара. Обично је то “жујка” са пристојним венцем у врху флаше стара две или три године, питка и мирна којој су време и храстово буре покупили опорост, карактеристичну за хибридне сорте шљиве. Међутим, исто пиће од аутохтоних сорти маџарке, дреновке и шумадинке не може наћи испод 1.200. Наравно, реч је о ракијама које су у храстовим бурадима одлежале дуже од три године. Те ракије од сељака откупљују и власници великих дестилерија, па их брендиране и упаковане у луксузну амбалажу продају и до пет пута вишој цени.

Популарних лампека је све мање јер се гасе и занатске радње које их производе, будући да се све већи број савремених произвођача опредељује за дестилерије. У многим чачанским селима лампеци су били на мети ноћних крадљиваца, који су ове направе крали због високе цене бакра. Опљачкано је много домаћинстава, нарочито ониих која су опустела. Поједини лампеци су из таквих кућа украдени и пре оставинске расправе.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/9446961/kazandzije-mesecno-zarade-i-do-5-000-evra-i-kod-njih-postoje-liste-cekanja