Владан Поповић, пчелар из околине Краљева, заволео је пчеле још у младим данима, а данас се успешно бави њиховим узгојем. Од пчела не добија само мед, већ са супругом прави разне креме на бази пчелињег отрова.
Љубав према пчелама пренео му је теча. Од њега је добио прва знања. Једва је чекао викенде и распусте да с течом обилази кошнице. Тако је полако улазио у тајне пчеларства. Током студија, признаје, због обавеза није стизао да се бави пчелама, али их није заборавио. А Владана није заборавио ни његов рођак.
– Када сам дипломирао, теча ми је поклонио пет кошница с речима да сада, пошто имам свој хлеб, могу да се посветим и љубави из младости, а ако пожелим и то може да ми буде и животно опредељење – сећа се Владан.
Илустрација: Пчеле не подносе мирис алкохола и парфема
Тако нешто се и десило: убрзо је прионуо да чита литературу о пчелама и пчеларству. Почетком 21. века почео је озбиљно да се бави пчеларством, а у све се укључила и његова супруга која је такође заволела пчеле. Тренутно имају кошнице на Космају и Гочу. Владан објашњава да клима на овим планинама у потпуности одговара пчелама.
– Космај је идеално поднебље за багремов мед, али и за липов и купинов. Многи ми траже и посебно воле баш купинов мед, јер је он тамнији и има више минерала. Светлије врсте имају више витамина. Отприлике по кошници произведем око десет килограма меда – каже Владан.
И зими за пчеларе има посла и брига. Током зимских месеци ваља заштити пчеле у кошницама и потрудити се да здравствено стање пчела буде одлично. Открива свој „рецепт”.
– Потребно је током зиме обезбедити довољно меда за пчеле, отприлике 15 килограма по кошници, повремено их обилазити и проверити да се негде није ухватио лед и затворио доток ваздуха. Пчеле треба чувати и од стршљена. Једна од ефикасних метода је да се стршљени који воле мирис пива намаме на флашу пива, а онда и у њу ухвате. За разлику од стршљена, пчеле не подносе мирис алкохолних пића као ни парфема – открива пчелар.
Са супругом, која је биолог, Владан на бази прополиса прави капи за нос, а од пчелињег отрова козметичке креме за негу лица, али и против болова. Објашњава да је пчелињи отров провидна течност карактеристичног мириса, горког укуса и киселе реакције. Главни састојак је протеин мелитин.
– Иако је један од најјачих биолошких отрова, када се користи у малим дозама, пчелињи отров је веома користан у борби против великог броја болести. Дуго се користи у традиционалној медицини за лечење реуматизма – наводи тек једну од бројних примена Поповић.
Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/573785/zima-medu-kosnicama