Пестициди под лупом: Колико третмани заштите утичу на род, здравље и животну средину

Температурне осцилације, све учесталије у последњим годинама, довеле су до повећане потребе за заштитом засада — али и до раста ризика од погрешне примене хемијских препарата. У Институту за воћарство у Чачку упозоравају да неправилна употреба пестицида може довести до смањења приноса, лошијег квалитета плодова и појаве резидуа опасних по здравље људи.

– Пестициди служе заштити биљака од болести и штеточина, али уколико се не користе правилно, могу нанети више штете него користи – упозоравају стручњаци. Основни предуслов успешне примене је одређивање оптималног термина за третман, затим избор одговарајућег препарата и поштовање препоручене концентрације и каренце.

– Најбоље је да произвођачи свакодневно прате своје засаде: развојне фазе биљака, појаву симптома болести и метеоролошке услове – објашњавају у Чачку. Само тако се може проценити када ће се појавити патогени и правовремено реаговати.

Неправовремена заштита доводи до губитка приноса, али и потребе за поновљеним третманима, што значи веће хемијско оптерећење животне средине и повећан ризик од присуства пестицида у плодовима.

При избору препарата, произвођачи морају водити рачуна и о појави резистентности — односно, способности патогена да развију отпорност на хемијски агенс. Због тога је кључно редовно мењати активне материје и сузбијати примарне инфекције и прве генерације штеточина.

Сви препарати који се користе у заштити морају бити са званичне листе одобрених средстава — усклађене са регулативом Европске уније. Списак је јавно доступан, а у последњих десет година значајно се сужава, због забележене фитотоксичности или негативног утицаја на животну средину.

Када се користи одобрени препарат, потребно је строго поштовати упутства – од дозирања до каренце, односно минималног броја дана који мора проћи од последњег третмана до бербе.

Поред хемијских, у органској производњи све више се користе биопрепарати – природни екстракти или корисни микроорганизми са селективним дејством. Они имају репелентна или инсектицидна својства, а притом нису токсични за пчеле, сисаре и остале корисне организме. Брзо се разграђују, не нагомилавају у животној средини, али се и даље испитује њихова ефикасност у условима интензивне производње.

Воћарство у Чачанском крају, по коме је овај регион препознатљив, показује да се одржива производња не заснива само на плодовима, већ и на знању. Стручна заштита и одговорна употреба препарата остају предуслов за родну и здраву будућност наших засада.

Извор: РТС1