Паприка се већим делом извози а да ли ће опстати на њивама у Србији?

Паприка, једна од најпрофитабилнијих пољопривредних култура у Србији, доносила је велики приход узгајивачима, али сада се поставља питање ко ће наставити са овом производњом. Са чак 60% учешћа у извозу, ова грана аграра некада је била сигуран извор зараде. Међутим, изазови са којима се пољопривредници суочавају постају све тежи.

Елемир Нађи, пољопривредник из села Руски Крстур, са својих 32 године, већ дуже време гаји паприку на скоро два хектара. Ове године је због велике суше принос смањен за чак 20%. Паприка се класира у две категорије, а принос је отприлике 60 тона по хектару. Иако цена прве класе тренутно износи 120 динара по килограму, то је једва довољно да покрије трошкове и улагања, остављајући мало простора за профит.

„Пре две-три године сам могао да натоварим 2,5 тоне паприке на приколицу, а сада не могу ни 2 тонe да прикупим,“ каже Елемир, описујући колико је суша погодила квалитет и величину плода. „Због високих температура паприка није могла да апсорбује воду, па није нарасла како треба, а и квалитет је нешто слабији.“

Сезона бербе паприке траје око месец дана, а радници су плаћени 400 динара на сат и пријављени су у бироу рада. Елемир нам је открио да је рад са паприком напоран, али због искуства које има, не осећа умор: „Радим нон-стоп са том паприком, па ми није тешко уопште. Иако сезона траје око месец дана, стижемо све да обавимо, а понекад потраје и дуже, све зависи од временских услова.“

На питање да ли је могуће добро зарадити од паприке, Елемир одговара: „Може, наравно. Дневница је 3.200 динара ако радиш осам сати, може се фино зарадити.“

Руски Крстур је познат по узгоју аутохтоне врсте паприке зване „рога“ или „слоново уво“, а квалитет ове сорте паприке привлачи купце из целе Србије и региона. „Беремо и сортирамо паприку, а најбоље примерке користимо за добијање семена. Паприке које не користимо ми, делимо са комшијама или продајемо.“

Шта се дешава са исплатом малине и колико се плаћа?

Око 200 произвођача паприке у Руском Крстуру окупљено је у задрузи „Крсторска паприка“, која управља производњом на укупно 500 хектара земљишта. Традиција узгоја паприке на овом поднебљу траје више од 50 година. „Крстур је као центар за производњу и тржиште црвене паприке у овом делу Србије, и та традиција се преноси са колена на колено,“ објашњава Елемир.

На сваком хектару се сади око 80.000 садница паприке, што представља додатни извор прихода за произвођаче расада. Извор српске паприке и њених зачинских производа за европско тржиште чини чак 60% укупне производње.

Да ли ће производња паприке у Србији преживети изазове или ће се полако губити са наших њива, остаје да се види. Традиција је снажна, али климатске промене и економски услови стављају пред произвођаче све веће изазове.

Извор: РТС , Ово је Србија