Паметним методама до бољих резултата

Добијањем тракторских прикључака за демо центар у Краљеву локални пољопривредници и ученици Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ имају могућност за практичну примену мера за смањење ризика и климатски паметну пољопривреду као и едукацију примене на школској економији али и на парцелама пољопривредника са подручја Краљева. Пре тачно годину дана овај пројекат је изазвао интересовање стручне јавности али и самих корисника. Какви су резултати спровођења истог?

Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ у Краљеву изабрана је прошле године за демо центар у оквиру пројекта „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде“ који финансира Европска унија, а реализује Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) у сарадњи са Министарством пољопривреде Републике Србије и осталим партнерима. Годину дана након спровођења програма стижу и прве реакције које су представљене у школи на једнодневној едукацији.

„Наша школа реализује пројекат „Јачање отпорности сектора пољопривреде на елементарне непогоде“ са ФАО -агенцијом Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду. Тим поводом у нашој школи је демонстриран рад машина које доприносе смањењу негативног ефекта климатских промена на земљиште. Планом активности предвиђено је да се упознамо са реализацијом пројекта у нашој школи и код пољопривредних произвођача. Оно што је важно напоменути да смо постављањем демо парцела на школској економији али и код пољопривредних произвођача данас у позицији да говоримо о првим резултатима. Кроз практичне примере из свакодневног живота и интерактиван приступ, успели смо да ову комплексну тему приближимо средњошколцима и да им помогнемо не само да примете утицаје климатских промена у свом окружењу, већ и да сазнају који су начини да на њих реагују“, каже професорка Јелена Стојановић из Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ из Краљева.

Главни циљ је да се на време открију потенцијални ризици у пољопривреди и спроведу неопходне мере за јачање отпорности, уз увођење климатски паметних пракси како би се осигурала одржива пољопривредна производња.

„Као што је школа препозната као васпитно-образовна установа, тако смо и ми имали среће да добијемо леп одзив еминентних пољопривредника, добрих домаћина који желе да сарађују на овом пројекту на својим парцелама где се постављају огледи. Имамо домаћине од оних младих до оних искуснијих старијих али је заједничко за све да су они препознали утицај климатских промена на исходе пољопривредне производње. Климатске промене су један од највећих изазова данашњице. Препознајући важност адекватне едукације и подизања свести код будућих пољопривредних професионалаца о климатским променама, овај програм је јако битан са аспекта наше школе али и самих пољопривредника јер на основу података размењујемо искуства и знања“, каже Милана Маринковић, проф. ПХШ „Ђорђе Радић“, Краљево.

Успостављање демо парцела за практичну примену мера за смањење ризика и климатски паметну пољопривреду омогућава пољопривредницима да се на практичан начин упознају са принципима климатски паметне пољопривреде и колико она доприноси бољој продуктивности. Демо огледи су зато рађени и на парцелама пољопривредника. Један од њих, Лазар Дукић, преноси прве утиске:

„Видите како данас пољопривреда подразумева сталну едукацију. Прошла су та времена да говоримо како су то радили наши оци, дедови. Мењају се технологије, мењају и начини обраде земље. Ја сам од оних који воле да пита и саслуша стручњаке. Искрено да вам кажем, када смо почели да радимо оглед, мислио сам да нема од овог посла ништа. Међутим, после првих киша други откус је био солидан, а трећи одличан. Надам се да ће ове године бити квалитет и број откуса још већи јер говоримо о вишегодишњој заснованој луцерци. Једино ако буде баш нека вишемесечна суша, онда нема говора о пртну, нигде“, каже овај одличан пољопривредник.

Школа је постала богатија за распршивач калцијума, подривач и полагач трака за подземно наводњавање, које ће и у будућности бити коришћене на огледним парцелама на школској економији и на имањима заинтересованих пољопривредника на територији Краљева.

„Да, прикључне машине се налазе на нашој економији и сви пољопривредници који су заинтересовани могу да их користе. Поступак је врло једноставан тако што се обрате школи и уз референтни лист на одређени број дана могу користити ове машине за више операција на њиви“, додаје професорка Јелена.

Чак једна пета становништва у Србији живи и ради у руралним подручјима, а од нивоа пољопривредне производње зависе њихови приходи, добробит и квалитет живота. На жалост, климатске промене могу нанијети велику штету различитим секторима пољопривредне производње, због чега је важно спровести добру произвођачку праксу.

„Огледне парцеле се налазе на више различитих локација, јер смо хтели да, сходно квалитету земљишта и условима обраде, покажемо могућности бољих резултата. То нам је било јако важно јер је квалитет земљишта јако шаролик у овим крајевима. Започели смо овај програм усејавањем црвене датлине у стрна жита и травне смеше, како бисмо и ми и произвођачи увидели разлику утицаја легуминоза на структуру земљишта, на плодност, на веће приносе. Јер оно што интересује и њих и нас јесте прт. Оно што је први закључак из досадашњих примењених метода је да немамо празан ход земљишта и то је јако важно за бољу продуктивност и искоришћеност малих поседа, где је плодосмена култура некада јако тешко спроводљива“, закључује професорка Милана Маринковић.

Ученици Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ од школске 2023/24. године похађају нови изборни предмет „Климатске промене у пољопривреди“, који је такође резултат овог пројекта, тако да је опрема коришћена за практичан део наставе, а учесници данашње едукације кажу да су знање и нове технологије неопходне за пољопривреду генерално.

Комбинација свих ових мера може створити повољно окружење за одрживију пољопривреду на локалном нивоу, економски развој, нова радна места, квалитет храну и здравије, зеленије и сигурније окружење у Србији. Сами ученици су показали велико интересовање за тему и утицај климатских промена, узимајући у обзир да већина има своје газдинство и да су и сами доживели негативне последице услед поплава, олуја, суша и екстремних температура.

Ауторка: Соња Цветковић