Истраживање званичне статистике, које је урађено за владу, сугерише да су разлог поскупљења хране високи трошкови производње и „ниска економија обима”
Када су пре више од две године почела поскупљења, храна је предњачила по расту цена. Због тога се у јавности често полемише о томе ко је крив за то. Произвођачи, односно њихови трошкови производње или трговци и њихове марже. Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној индустрији и њихов утицај на инфлацију цена хране у Србији урадио је Републички завод за статистику за потребе владе, а аутори су Миладин Ковачевић, Милена Б. Стевовић и Владимир Шутић. Подаци се односе на период од 1. јануара до 31. априла 2023. године.
Истраживање о приходима од продаје хране у унутрашњој трговини показало је да је просечна стопа бруто марже за све посматране субјекте у трговини на мало прехрамбеним производима износила 14,9 одсто. Бруто маржа је, иначе, директни профит који предузеће остварује за добро или услугу, односно разлика између продајне цене (без пореза на додату вредност) производа и његових трошкова производње. Због тога је позната и као профитна маржа.
Према концентрацији на тржишту, трговачке куће су разврстане у две групе – „водећих 20” и „остали”. „Водећи 20” имали су удео у укупном промету прехрамбених производа од око 83 одсто, док су прва три субјекта имала удео од 48,9 одсто. Просечна стопа бруто марже (за све производе) код групе „водећих 20” износила је 14,6 одсто, при чему је највиша просечна маржа у овој групи износила 23,8 одсто, а најнижа 5,1 одсто. Код групе „остали” просечна маржа је нешто виша и износи 16,9 одсто.
– С обзиром на то да унутар групе „водећих 20” нису забележена значајнија одступања у просечним малопродајним ценама посматраних производа, више марже код појединих субјеката у трговини на мало, поготову код већих трговинских ланаца, могу се објаснити повољнијим условима при набавци робе од добављача, како с домаћег тржишта, тако и из увоза, од конкуренције. Истовремено, овакви резултати указују на то да раст малопродајних цена у највећој мери потиче од високих трошкова производње ових производа (високе цене инпута у производњи и ниска економија обима). Такође, резултати истраживања су показали да не постоје битне разлике између групе „водећих 20” и осталих субјеката изван ове групе (група „остали”), у висини остварених бруто маржи по посматраним групама производа – наводи се у истраживању.
Изузетак су свеже месо и риба, код њих група „остали” има већу маржу, док код уља и масти, као и кафе, субјекти из групе „водећих 20” имају веће марже у односу на остале субјекте изван ове групе. Ипак, највеће разлике у висини бруто маржи уочене су у категорији свежег меса. На првом месту код свежег прасећег и пилећег меса, посебно цело пиле. Група „водећих 20” остварила је просечну стопу марже од чак минус 5,1 одсто, односно минус 0,5 одсто, док су остали субјекти изван групе „водећих 20” (група „остали”) остварили 14,1 одсто, односно 15,6 одсто.
Исти је случај и са рибом. У случају шарана, група „водећих 20” бележи просечну стопу марже од четири одсто док група „остали” има 21,4 одсто. Код пастрмке, просечна стопа марже износи 15,8 одсто у групи „водећих 20”, док је код групе „остали” она око 35 одсто. Овакве разлике је могуће објаснити тиме да групу „водећих 20” чине заправо велики трговински ланци и, с обзиром на то да је реч о врло осетљивој роби кратког рока трајања, субјекти из ове групе заправо прилагођавају своју продајну политику тако што послују с нижим маржама код ових и сличних производа.
За разлику од групе „водећих 20”, у осталим субјектима изван ове групе заступљене су и мале специјализоване трговине (месаре, рибарнице), које у свом пословању остварују више марже с обзиром на то да имају разноврснију понуду унутар исте групе производа. Истовремено, ова група субјеката нема простора да ниске и негативне марже „прошири” на друге групе производа, као што је то случај код великих трговинских ланаца.
Посматрано на нивоу производа, највећи распон у кретању висине бруто марже забележен је код маслаца, с максималном вредношћу од 76,4 одсто, насупрот минималној од девет одсто. Најнижи распон забележен је код шећера, с максималном стопом бруто марже од 17,7, насупрот минималној од 1,9 одсто. Производи код којих група „водећих 20” остварује веће марже у односу на остале субјекте који не припадају овој групи јесу маслац и кафа. То се може објаснити разноврснијом понудом ове категорије производа (ширим асортиманом), постојањем сопствених трговинских марки, повољнијим условима набавке од добављача (нижи трошкови набавке) и слично. За разлику од горе поменутих производа, код робе са ужим асортиманом, као што су јестиво сунцокретово уље и шећер, не постоје значајне разлике у висини маржи између „водећих 20” и осталих субјеката изван ове групе.
Извор: ПОЛИТИКА