Откривамо шта ЕУ планира, ево како ће се агро-прехрамбени сектор мењати до 2035. године

Европа се суочава са кључним изазовима у пољопривреди који ће одредити њену будућност у наредним деценијама. Климатске промене, губитак биодиверзитета и глобалне политичке тензије представљају највеће претње одрживости агро-прехрамбених система. У одговору на ове изазове, Европска комисија је покренула Стратешки дијалог о будућности пољопривреде ЕУ, који окупља кључне актере из свих сектора како би пронашли одржива решења.
„Време за промене је сада“, порука је која се провлачи кроз цео дијалог. Пољопривреда више није само питање производње хране, већ одрживости екосистема, опстанка руралних заједница и очувања биодиверзитета. Како би Европа остала конкурентна и обезбедила храну за своје грађане, неопходно је спровести хитне реформе.
Кључни проблеми и нови изазови
Тренутно је европски агро-прехрамбени систем под јаким притиском троструке кризе – климатских промена, загађења и губитка биодиверзитета. На пример, већ сада су екстремне временске прилике – попут суша и поплава – озбиљно нарушиле пољопривредну производњу у многим регионима. На то се надовезује и повећана политичка нестабилност која угрожава ланце снабдевања.
Европски комесар за пољопривреду изјавио је да „ако не предузмемо одлучне кораке, Европа ће се суочити са озбиљним проблемима у снабдевању храном у наредних 10 година.“

Визија будућности: Одржива и конкурентна пољопривреда

Стратешки дијалог даје јасну слику о томе како би европска пољопривреда требало да изгледа за 10 до 15 година. Одрживи агро-прехрамбени системи су циљ, а кључни принципи транзиције укључују јачање руралних заједница, подршку младим пољопривредницима, унапређење технолошких иновација и промоцију одрживе исхране.
Планови до 2035. године укључују:
1. Смањење употребе пестицида и вештачких ђубрива: Очекује се смањење употребе минералних ђубрива за 20% и пестицида за 50%, уз подршку еколошкој производњи.
2. Смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште (GHK): Свака европска фарма ће до 2030. године имати јасан план за смањење емисија, а пољопривреда ће бити део европске стратегије за постизање климатске неутралности.
3. Подршка малим и младим фармерима: Планира се да половина средстава из Заједничке пољопривредне политике (CAP) буде усмерена на подршку малим газдинствима и младим пољопривредницима.
Реформа Заједничке пољопривредне политике (CAP)

Заједничка пољопривредна политика, која тренутно издваја огромна средства за подршку европским пољопривредницима, мора се прилагодити новим изазовима. Планира се повећање улагања у еколошке шеме и подршку за климатске акције, док ће део буџета за еколошке програме расти сваке године током следећих периода CAP-а. Циљ је осигурати да пољопривредници буду адекватно плаћени не само за производњу хране, већ и за очување природних ресурса.
Један од кључних аспеката ове реформе јесте и јачање социјалне димензије пољопривреде. То значи да ће приходи пољопривредника бити заштићени, нарочито малих и мешовитих газдинстава, а младима ће бити олакшан приступ земљишту и кредитима.
Здрава и одржива исхрана: Будућност је у биљним протеинима
Промоција уравнотежених и одрживих дијета још је један од приоритета будуће пољопривреде. Европска комисија препознаје растући тренд смањења потрошње животињских производа и повећање потражње за биљним алтернативама. Очекује се да ће до 2035. године биљни протеини заменити значајан део животињских протеина у исхрани Европљана, уз подршку државних субвенција и пореских олакшица.

Финансирање транзиције

За спровођење свих ових промена, Европска унија планира успостављање Привременог фонда за праведну транзицију, који ће помагати пољопривредницима да пређу на одрживе праксе. Европска инвестициона банка (EIB) ће такође издвојити средства за подршку агро-прехрамбеним иновацијама, док ће банкарски сектор олакшати приступ кредитима.
Нови приступи технологији и иновацијама
У будућности, технологија ће играти кључну улогу у одрживом развоју. Пољопривреда ће се све више ослањати на дигиталне алате, сателитско праћење и прецизну пољопривреду како би повећала ефикасност и смањила штетне утицаје на животну средину.

Европска пољопривреда се налази на раскрсници. Како би остала конкурентна и одговорила на изазове 21. века, неопходна је потпуна трансформација. Одрживи агро-прехрамбени системи, уз подршку иновација, технологије и младих пољопривредника, кључни су за очување европског села и гарантовање безбедне и доступне хране за све грађане.
Ово је нова ера за европску пољопривреду – ера која доноси више одговорности, али и више прилика за све оне који су спремни да прихвате изазове будућности.

Међутим у документу се помиње да ће Европска унија мобилисати јавне и приватне фондове како би подржала транзицију пољопривреде ка одрживијим праксама, али конкретан износ није прецизно наведен. Спомиње се оснивање Привременог фонда за праведну транзицију који би требало да буде изван Заједничке пољопривредне политике (CAP), што сугерише додатна средства за ову сврху.
Такође, Европска инвестициона банка (EIB) идентификовала је пољопривреду и биоекономију као приоритетне области у свом стратешком плану за период 2024-2027, и планира да обезбеди финансијску подршку за пројекте у агро-прехрамбеном сектору. Међутим, тачни буџети за ове иницијативе нису конкретно наведени у документу који можете преузети овде: