Опасан паразит који може да десеткује пчеле и нанесе огромну штету

Поред бактеријских и гљивичних болести пчелињих заједница, кошнице често нападају и паразити. Најраспрострањенија паразитска болест је вароза пчела (лат. Varoosis apium). Вароа може нанети велику штету у пчелињаку и већ крајем јула треба почети са контролом, дијагностиком и применом метода за сузбијање ових паразита.

Изазивачи и ширење болести
Узрочник обољења су Varroa destructor и Varroa jacobsoni крпељи видљив голим оком који личи на пчелињу ваш. Тело им је овално спљоштено, скоро округло, покривено великим леђним штитом тамносмеђе до црвенкасте боје Одрасла женка је дуга 1,0-1,7мм и широка 1,5-1,6мм. Са доње стране се налазе четири пара јаких, кратких, чланковитих ногу којима се крпељ брзо креће. Усни апарат им је подешен за сисање хемолимфе домаћина и веома су распрострањени међу медоносним пчелама, пише у Практикуму из пчеларства др Нада Плавша и др Небојша Недић, професори са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Ова болест може бити веома опасна када се појави у већем обиму.

Илустрација: У почетку све изгледа нормално, али је пчела у кошници све мање
У самом почетку појаве варое, пчелиње друштво се скоро нормално развија. Први знак да је легло нападнуто овим паразитом је кад пчелар примети да у кошници има доста меда и легла, али да нема пчела или да их има сасвим мало.
Вароа се шири на разне начине и најчешће напада трутове који су и највећи преносиоци болести, јер се у свом лету удаљавају и до 15 км од кошнице. Врло често несметано улећу у друге кошнице и тако преносе болест.
Животни век пчела радилица и трутова из зараженог легла је краћи, а трутови нису способни да оплоде матицу. Вароа се може пренети и преко радилица приликом слетања на цветове медоносног биља. Ширењу ове болести доприноси и преношење рамова са саћем са једног друштва на друго, пресељење пчелињака са зараженог подручја на незаражено.

Размножавање варое
Размножавање варое започиње већ у рано пролеће, зато је неопходна стална контрола кошница. Женка варое полаже јаја у ћелије саћа у којима се већ налазе ларве, најчешће када је легло старо пет до седам дана, односно пред само затварање легла. У једну ћелију женка варое полаже једно до три јаја, некад и више. За два дана из ових јаја се излегу ларве које се затим пресвлаче и претварају у одраслог крпеља – вароу. За време раста у леглу, крпељ се храни хемолимфом младе пчеле на тај начин је онеспособљава и скраћује јој животни век. Развојни циклус овог паразита одвија се у поклопљеном леглу заједно са младом пчелом. У поклопљеном леглу се и паре, после чега мужјаци крпеља угину, а млада вароа остаје и храни се хемолимфом лутке младе пчеле. Са младом пчелом из легла излази и крпељ. На пчели радилици или труту може бити један, два или више крпеља који су смештени између сегмената на абдомену где је најлакше да се прободе тело пчеле и усиса хемолимфа, упозоравају у Практикуму из пчеларства др Нада Плавша и др Небојша Недић, професори са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Ширење ове болести унутар друштава иде брзо и прогресивно, а друштва која нису лечена угину за око три до четири године након што су крпељи напали кошницу и то обично током зиме. Симптоми болести су мање и ситније пчеле радилице, скраћених крила и трупова, неправилног положаја или са потпуним недостатком крила. Пчеле које на себи имају овог крпеља тешко полећу, крећу се у круг, покушавају да полете и падају испред кошнице, пузе по трави и убрзо угину. Крпељ одмах напушта мртву пчелу и тражи нову, здраву која му је неопходна за живот. Знаке обољења друштва пчелар примећује када је заражено 20-30 процената пчела, када је успорен развој легла и када одрасле пчеле напусте кошницу.

Лечење
До сада није пронађено средство за потпуно сузбијање овог паразита. Међутим познате су различите методе за сузбијање варое и довођења на толерантан ниво. Лечење заражених пчелињих друштава спроводи се хемијским, биолошким и физичким методама.

Илустрација: Пред пчелартима је тешка и врло неизвесна година
Као врло ефикасно показало се уклањање трутовског легла заменом рамова, коришћење алтернативних средстава (КАС и слично) разројавање чиме се прекида природан циклус развоја варое као и задимљавање дозвољеним органским киселинама као што су мравља, оксална и млечна киселина. Задимљавање мрављом киселином примењиване у размаку од четири дана чиме се уништава већина крпеља, укључујући и оне у поклопљеним ћелијама. Међутим, треба имати у виду да примена киселина захтева и одређену спољну температуру да би биле ефикасне против ових паразита. Критично време најинтензивнијег развоја варое у друштву је август и септембар, па је неопходно већ крајем јула почети са интензивном контролом, дијагностиком и применом метода за сузбијање варое да не дође до развоја болести која доводи до слабљења пчелињег друштва и оштећења пчела које су намењене за презимљавање.

Извор: Агробизнис магазин