Од шипурака праве чудо – џемове, сокове чак и посластицу

Вујадин и Кристина претварају воће са своје плантаже у џемове, сокове и чоколадне посластице, ослушкујући купце и освајајући награде за квалитет.

Пуца поглед у који не може да стане шипурак засађен на плантажи од два хектара између Вршца и села Павлиш. Газдинство Пећканић Вујадина и његове супруге Кристине постоји три године, а за то време успели су да од сировине шипурка направе готове производе џем са чоколадом и укусом детињства и сок од шипурка са медом. Осим шипурка узгајају и аронију и јагоде.

Вредни Пећканићи праве планове како да унапређују производњу, ослушкују купце и тако налазе производе који имају сигурно тржиште. И не стају, по природи знатижељни, планирају и да од шипка праве и брашно које има лековита својства!

– Газдинство водимо жена и ја, а имамо и велику помоћ, породице и пријатеља, без којих не бисмо успели. Да смо на правом путу говори златна медаља Новосадског пољопривредног сајма за сок од шипурка са медом која је потврда квалитета. По струци сам машински техничар моторних возила, то ми помаже да смањим трошкове одржавања радних машина – почиње причу за Плодну земљу Вујадин Пећканић.

Његова породица се дужи низ година бавила ратарством, али то како каже Вујадин није било за њега, па се одлучио за воћарство.

– Привлачи ме воћарство, а да се одлучим за шипурак конкретно ми је било пресудно то што је запостављена култура.

Илустрација: Шипурак је запостављена култура, а плодови су изузетно здрави

Како све добре идеје настају случајно, тако је и она за узгој шипурка, прочитао је причу у новини која га је заинтригирала. Пре седам година посадио је плантажу шипурка, а сада увелико прави џемове и сокове.

– Првих неколико година је било веома тешко јер нисам имао искуства у воћарству и нити много информација о узгоју шипурка, али уз доста труда и упорности превазишао сам све препреке. Године 2022. основано је Газдинство Пећканић и са првим озбиљнијим приносима упустили смо се у производњу готових производа од шипурка и проширили асортиман са производима од јагоде и ароније.

Саднице су набавили од Александра Продановића из Ваљева који је међу првима кренуо да гаји ову културу на већим површинама. На плантажи су посађене две сорте плантажног шипурка Лаџа (рана) и Инермис (касна).

– Разлика између ове две сорте је у времену зрења, то нам омогућава да бербу и прераду обавимо на време у складу са нашим капацитетима. Због разних пропуста и неискуства у првим годинама род нам је мањи од предвиђених максималних. По литературама принос по биљци је четири килограма, док је код нас негде око два килограма. Можда нисмо најбољи пример што се тиче максималног приноса, али смо дефинитивно добар пример што се тиче квалитета, укуса и иновација готових производа. И шипурак тражи своје услове.

Из искуства Пећканића пре садње најбоље је прво урадити анализу земљишта па према томе нађубрити засаде препорученим стајским и вештачким ђубривом. Шипурак није толико захтевна биљка, успева и на мање квалитетним земљиштима. Припрема терена подразумева дубоко орање и тањирање, а након тога потребно је добро испланирати размак између редова и садница.

– Током године нема превише обавеза око засада шипурка, најбитније је сузбити коров на време кошењем и фрезирањем. Превентивно га заштитити пре цветања од болести које га нападају, најчешће су то лисне ваши, рђа и разне гљивичне болести које могу узроковати сушење грана. Берба траје од почетка августа до краја новембра, а након бербе обавезно је орезивање. За бербу ангажујемо бераче, а осим тога помаже нам цела породица. Немамо машину за брање, беремо тако што орезујемо родне гране и доносимо их кући па сви заједно чупкам.

Илустрација: Род највише зависи од орезивања, али и временских услова током цветања

Управо род највише зависи од квалитетног орезивања, превентивне заштите и временских услова посебно у време цветања. Ипак није то једини изазов који је пред вредним Пећканићима.

– Продаја и њени изазови су увек присутни. Сиров шипак прерађујемо, највећи део иде у полупроизвод – пасирани шипурак. Од преосталог дела рода правимо џемове и сок са медом. Производе пласирамо путем интернета и друштвених мрежа – Фацебоок, Инстаграм, као и од куће. Имамо сараднике који продају наше производе на пијацама и продавницама здраве хране у Банатском Карловцу, Панчеву и Београду.

Ове године су први пут имали потребу за откупом сировог шипурка, поред доброг рода, како би задовољили потражњу.Тржиште воли џем од шипуркаНајповољнија цена по којој су успели да купе сиров шипурак је 120 динара за килограм.
– Семенке су једини део шипурка који не прерађујемо, али размишљамо у том правцу. Хладно цеђено уље од семенки шипурка је веома интересантан производ али је нама следећи производ на списку – брашно од шипурка, које доноси бројне бенефите по здравље посебно код артритиса, јачања имунитета и побољшања крвне слике.

Ослушкујући жеље и потребе купаца за производе без шећера Вујадин је дошао на идеју да направи и сок од шипурка са медом. Сок се добро показао, па је у асортиман производа убачен и сок од јагода са медом и сок од ароније са медом.

– Мед набављамо од локалних проверених пчелара.Наш нови производ чоко шипак је комбинација црне чоколаде и џема од шипурка која је одлична здрава замена за еурокрем. Идеју за ову комбинацију смо добили од купца на једном од ноћних базара, није знала да нам каже тачан рецепт али се сећала укуса из детињства на који смо је подсетили са нашим џемом од шипурка. Нама се идеја допала, кренули смо са експериментисањем, мислим да смо погодили размеру јер купци позитивно реагују и враћају се са новим поруџбинама.

Вујадин истиче да је пут малих произвођача до купаца тежак и трновит, дазахтева године упорности. Саветује из свог искуства да је најбољи начин појављивање на сајмовима, базарима и локалним манифестацијама, како би се остварио директан контакт са потенцијалним купцима и омогућили им да пробају производе газдинства.

Извор: https://www.vrsaconline.com/porodica-iz-vrsca-od-dva-hektara-pravi-dzem-sok-i-cokoladnu-poslasticu-koji-osvajaju-srbiju/