Од Осечине до света: Српске шљиве, јабуке и купине освајају тржишта Европе и Азије

Осечина је и ове године потврдила да је срце српског воћарства. Иако је сезона била једна од најтежих у последњих неколико деценија, овдашњи произвођачи нису поклекли. Посета министра пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драгана Гламочића овом крају показала је како се знањем, улагањима и домаћинским приступом прави резултат чак и у тешким условима.

У селу Лопатањ министра је дочекао Драгољуб Митровић, власник компаније „Подгoрина воће“, која већ више од две деценије представља један од стубова прераде воћа у Подгорини. Компанија је настала из породичног посла и временом прерасла у озбиљан систем са савременим линијама за сушење и замрзавање воћа.

„Ниједна година није иста, али нас то није поколебало. Кад шљива подбаци, ми сушимо и смрзавамо јабуке, радимо малину, купину, а све чешће и мешане производе — комбинације сувог воћа које тражи европско тржиште,“ каже Митровић.

У погонима се запошљава око 45 радника током целе године, а у сезони и више од седамдесет. Производи из ове фабрике завршавају у Италији, Немачкој, Пољској, Русији, Турској, Мароку и Алжиру. Митровић додаје да је највећи изазов задржати радну снагу и привући младе људе. „Имамо стабилан тим, али село се празни. Волео бих да се млади врате и виде да пољопривреда није само мотика, већ озбиљан посао и технологија,“ поручује он.

Компанија је у последњим годинама значајно модернизовала производњу. Средства добијена кроз СКАП пројекат Светске банке и националне субвенције уложена су у сушаре, расхладне коморе и аутоматизоване линије за паковање. Нови корак биће постављање соларних панела ради снижавања трошкова енергије. „Сваку динар улажемо у оно што можемо да видимо и опипамо — у нову опрему, у људе и у знање,“ истиче Митровић.

Јовановић воће – традиција која траје

Посебан део посете био је обилазак компаније „Јовановић воће“, чији је власник Добривоје Јовановић, домаћин који је својим радом успео да сачува традицију сушења шљиве, али и да је подигне на савремени ниво.

„Годишње прерадимо од хиљаду до хиљаду и по тона суве шљиве, зависно од рода. Имамо двадесетак стално запослених и још толико сезонских радника. Добро осушена шљива може да стоји неколико година без губитка квалитета, а када дође време продаје, враћамо је на влагу од око 32 до 35 одсто и пакујемо за извоз,“ објашњава Јовановић.

Фирма има дугу сарадњу са државом кроз ИПАРД програм, па је тако из ИПАРД II добила 43 милиона динара, а сада конкурише и за 59,5 милиона у оквиру ИПАРД III. Та средства су омогућила набавку нових линија за сушење и прераду, што је повећало капацитет и уједначило квалитет производа.

„Наше шљиве иду у Француску, Чешку, Словенију, Русију и Немачку. Купци цене квалитет и традицију, али и причу која стоји иза производа — то је нешто што Србија има, а други немају,“ истиче Јовановић.

Председник општине Осечина: Пољопривредници су наш понос

Председник општине Осечина Никола Томић истакао је да овај крај живи од воћа, али и да у њему постоји невероватан дух заједништва. „Ми смо поносни на наше пољопривреднике. И кад је род слаб, они не одустају. Ове године шљива није родила као што смо навикли, али је кукуруз био изузетан, као и многе друге културе. Наши људи се не жале, већ траже начин да преживе и наставе,“ рекао је Томић.

Он је подсетио да општина издваја око 13 милиона динара годишње за субвенције из сопственог буџета, а највећи део средстава иде на подршку набавци механизације и опреме. „Сваке године уводимо нове мере, јер знамо да без савремене механизације нема напретка. Наша је обавеза да помогнемо онима који производе храну, јер су они темељ села и државе,“ поручио је председник општине.

Производња и извоз: бројке које значе

Србија је међу водећим светским произвођачима шљиве. Просечна годишња производња креће се око 440.000 тона, што нашу земљу позиционира на треће место у свету, одмах иза Кине и Румуније. Само у 2023. години произведено је око 362.700 тона шљиве на нешто више од 74.000 хектара.

Када је реч о сувој шљиви, Србија бележи стабилан извоз у вредности од око 15 милиона долара годишње. Највише се извози у земље Европске уније — Француску, Словенију, Бугарску и Хрватску — као и у Русију. Током 2021. године извоз је достигао чак 18 милиона долара, док је 2024. донела благо смањење због лошег рода, али су цене остале стабилне. Просечна извозна цена креће се око 3.300 долара по тони, што показује да сува шљива остаје производ високе вредности.

Снага традиције и поглед ка будућности

Министар Гламочић је током разговора са домаћинима поручио да ће држава наставити да подржава интензивне производње и прераду воћа, где се по хектару остварује највећи приход. „Наш циљ је да помогнемо онима који стварају додату вредност, јер ту се најбрже враћа сваки уложени динар. Воћарство је будућност, а овај крај је најбољи пример како се љубав и знање претварају у успех,“ рекао је министар.

Посета Осечини још једном је потврдила да се понос српског воћарства не мери само количином рода, већ упорношћу и спремношћу да се иде напред. Од Осечине до Европе и Азије, српске шљиве, јабуке и купине налазе пут до најзахтевнијих купаца, носећи са собом укус домаћинског рада и снагу српског села.