Сирак одлично успева на нашим просторима, посебно у Војводини, те зато не чуди чињеница да је Србија међу првих пет земаља по производњи метли од ове биљке.Ипак, и поред чињенице да имамо знање и ресурсе да произведемо квалитетан и тражен производ, бројни произвођачи суочавају се са многим проблемима и очекују помоћ државе како би опстали.
– Бавимо се овим послом од 1977. године. Прво је ово радила моја бака, па моји родитељи, па сада браћа и ја. Производимо сиркове метле. То нам је главна и једина делатност и све што произведемо извозимо. Сирак је биљка која се сади и расте као коров. И ми је узгајамо, али не количину која нам је потребна. Код нас добро успева, посебно на северу код Сенте. Сирак је потребно ручно сећи и сељаци су почели да одустају од гајења, јер нема људства. Може да се скида комбајном који није предвиђен за сирак, али тада сировина није више добра за даљу обраду, има пуно отпада. Ипак, за сада још увек није проблем доћи до сировине – објашњава Јасмина Гашпаровски чија је породица је у овом послу скоро пола века.
На питање ко су клијенти, каже да су то углавном пољопривредна газдинства или пољопривредне апотеке које имају своје малопродајне ланце, затим трговински ланци, али и накупци који пласирају даље робу по већим продавницама и трговинским центрима. Наравно, има и појединаца који купују за своје потребе. Према њеним речима, од почетка сукоба у Украјини пословање је отежано. Чини јој се да се Европа плаши да прави залихе. У почетку су радили само балканске земље, а онда се извоз проширио на целу Европу, па чак и Русију и Мароко. На питање да ли имају проблем да робу извозе у Русију, Јасмина Гашпаровски одговара да су Руси мало компликованији, не раде по стандардима Европске уније и да се, од када је почео сукоб, извоз за Русију преполовио.
Илустрација: Метле од сирка су и даље тражене и на добром гласу
Тренутно један од највећих проблема у производњи, који чак прети да заустави пословање, је недостатак радне снаге.
– Јако је велики проблем, задњих година све је теже. Производња се смањује јер нема ко да ради. Доста омладине и људи је отишло у иностранство, село се преполовило. Овде у Бачу је већином словачко становништво, добијамо лако папире. Ово је мајсторски посао, али млади нису заинтересовани да га раде. Када мајстори који сада раде оду у пензију, не знам како ће се посао наставити – каже Јасмина Гашпаровски.
Иако је ситуација из године у годину све тежа, она се нада да ће наредна генерација наћи начин да успешно настави пословање.
– Желела бих да моје дете или деца од моје браће „заволе метлу“ и наставе овај посао. У време када се буди еколошка свест код људи, треба узети у обзир да је ово 100 одсто еколошки производ. Волела бих да се традиција настави – констатује Гашпаровски.
Ако узмемо у обзир да је Србија међу првих пет земаља када је у питању извоз сиркових метли, Јасмина сматра да би држава требало да подржи произвођаче у овој делатности, јер се скоро све што се направи, извози у иностранство. У питању је златан производ који доноси новац у земљу. Оно што њу тренутно највише брине јесу велики намети од стране државе, као и нови закони који се непрестано доносе и само отежавају пословање.
– У много емисија смо били и вапимо да нам неко помогне, али ништа се не дешава. Има доста начина како се може помоћи. Бар кад би имали стимулацију од извоза, јер би била велика штета да ова делатност пропадне – истиче Јасмина.
Њен отац је производио 200 метли дневно, касније се то повећало на 1.500 дневно, а сад је, због поменутих разлога, производња опет смањена на 800 метли дневно.
Ипак, Јасмина Гашпаровски не жели да одустане и поносна је на деценије присуства у овој делатности и на чињеницу да се са пословним изазовима не суочава сама, већ има подршку породице.
– Поносна сам на то што је ово породична традиција и што смо у овоме заједно, моја браћа и ја – истиче Јасмина Гашпаровски за крај.
Извор: https://www.agrotv.net/srbija-jedan-od-svetskih-lidera-u-proizvodnji-metli-od-sirka/
ФОТО: Pixabay