Једно од најчешћих питања током празника било је како пити вино, а да сутрадан не патимо од главобоље. Научници су се дуго бавили узроцима овог проблема, а најновија истраживања коначно пружају неке одговоре.
Постоје четири основна механизма кроз које алкохол изазва главобоље: дехидратација – алкохол делује као диуретик, што може да доведе до губитка течности; ацеталдехид – токсични нуспродукт разградње алкохола изазва запаљења и нелагодност, цитокини – алкохол повећава ниво ових молекула у имуном систему, што додатно доприноси упалама и конгенери – супстанце попут метанола, фенола, сулфита, биогених амина и танина, које дају вину његов специфичан укус, мирис и боју, могу да буду проблематичне за осетљиве особе.
Улога сулфита
Сулфити, природно присутни у вину, али и додатно коришћени током производње, често су на мети када се говори о главобољама. Истраживања, међутим, показују да и бела и црна вина садрже сличне количине сулфита, а да намирнице са високим нивоом сулфита, попут сувог воћа, обично не изазивају сличне симптоме.
Биогени амини и танини
Биогени амини, као што су хистамин и тирамин, често се повезују са главобољама. Њихова количина у вину ипак је обично сувише ниска да би била кључни фактор.
С друге стране, танини, који су присутни у кожици и семенкама грожђа, чешће се налазе у црвеним винима него у белим. Исти танини се, међутим, налазе и у чају и чоколади, који ретко изазивају главобоље.
Фокус на кверцетин
Нови правац истраживања указује на улогу кверцетина, природног антиоксиданса присутног у кожици грожђа. Црвена вина, која ферментишу дуже у контакту са кожицом грожђа, садрже веће количине овог једињења.
Студије показују да кверцетин може да успори деловање ензима ALDH, који је кључан за разградњу ацеталдехида, чиме се повећава ниво ове токсичне супстанце у телу, што изазва главобољу и упале.
Илустрација: Дужа мацерација повећава ниво кверцетина, танина и фенола у вину
Утицај процеса мацерације
Мацерација је процес у којем грожђе остаје у контакту са кожицом током ферментације. Дужа мацерација повећава ниво кверцетина, танина и фенола у вину. Вина попут Cabernet Sauvignon-а и Syraha пролазе кроз дуже мацерације, док лакша вина попут Pinot Noir-а садрже мање ових једињења, што их чини погоднијим за особе осетљиве на феноле.
Како избећи главобољу?
Ако сте осетљиви на тешка црвена вина, покушајте да бирате вина са краћим периодом мацерације, комбинујете вино са храном, јер храна успорава апсорпцију алкохола, као и да уносите довољно течности, како бисте спречили дехидратацију.
Иако хипотеза о улози кверцетина делује привлачно, стручњаци истичу да су потребна додатна истраживања како би се потврдили ови налази код људи. У сваком случају, кључ лежи у умерености и правилној хидрацији.
Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/573757/Zivot/glavobolja-od-vina-vino-belo-vino-crno-vino-crveno-vino-od-kojeg-vina-boli-glava-boli-glava-kvercetin-sulfit-amini-tanini